Bivša moldavska premijerka, proevropska kandidatkinja Maja Sandu pobedila je u drugom krugu predsedničkih izbora u Moldaviji. Prema zvaničnim podacima, ona je osvojila daleko veći broj glasova od svog protivkandidata, dosadašnjeg predsednika Igora Dodona, koji je priznao poraz i čestitao svojoj rivalki.

SA 100% prebrojanih glasova Sandu (48), koja je u kampanji obećala bespoštednu borbu protiv korupcije, osvojila je na izborima 15. novembra 57,75% glasova, a odlazeći, proruski predsednik Igor Dodon 42,25%, objavila je Centralna izborna komisija.

Sandu, koja predvodi Partiju akcije i solidnosti, po zatvaranju birališta je izrazila uverenje da će se "čuti glas naroda" i poručila da narod sada "ima moć da kazni one koji su ga opljačkali, gurnuli u bedu i primorali da napušta svoje domove".

Dodon (45) je na biralištu rekao da je glasao za "mir, socijalnu pravdu i hrišćanske vrednosti". "Moramo očuvati dobre odnose sa EU i sa Rusijom", rekao je sada već bivši predsednik.

On je prethodno, na jednom od poslednjih predizbornih skupova, pozvao svoje pristalice da posle izbora izađu na ulice i odbrane pobedu. "Ako pokažemo slabost, izgubićemo svoju zemlju", rekao je Dodon.

Maja Sandu je bivša ekonomistkinja Svetske banke, a od juna do novembra 2019. je bila premijerka Moldavije, dok je Dodon nije potisnuo sa te funkcije pošto je bez uspeha pokušala da se odupre njegovim naporima da pod svoju kontrolu stavi Kancelariju glavnog tužioca.

Igor Dodon je na izborima 2016. pobedio Sandu sa manje od pet odsto glasova razlike.

Moldavija je najsiromašnija evropska zemlja, a od sticanja nezavisnosti od bivšeg Sovjetskog Saveza u avgustu 1991. godine, oštro je podeljena između pristalica tešnjih veza sa Rusijom i onih koji zagovaraju saradnju sa EU, i posebno susednom Rumunijom, sa kojom je većina Moldavaca jezički i istorijski povezana.

Te dve strane smenjivale su se na vlasti poslednjih godina i zemlju su u prošlosti često potresali masovni politički protesti.

Pored političkih kriza, životni standard građana je 2014. godine ozbiljno uzdrmala prevara iza koje su stajale tri vodeće moldavske banke, i koja je zemlju koštala više od milijardu dolara, odnosno gotovo 15% godišnjeg BDP.

Predsednički izbori u Moldaviji viđeni su kao referendum o dve suprotne vizije budućnosti zemlje koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine.

Dok je toj u zemlji sa 3,5 miliona stanovnika na vlasti bila proevropska koalicija, Moldavija je 2014. godine potpisala sporazum o bližim političkim i ekonomskim vezama sa EU.

Međutim, Brisel je od tada sve više kritičan prema napretku Moldavije u reformama.

Maja Sandu je obećala da će, ako postane predsednica, obezbediti veću finansijsku podršku Brisela.

Istovremeno, dosadašnji predsednik Igor Dodon uživao je neskrivenu podršku Moskve.

Ruska obaveštajna služba je krajem oktobra optužila SAD da u Moldaviji za vreme predsedničkih izbora u novembru žele da podstaknu revoluciju, po modelu Belorusije i Kirgizije, koje potresaju narodni protesti.

Šef ruske Spoljnoobaveštajne službe  (SVR) Sergej Nariškin optužio je tada Stejt department da ohrabruje protivnike Igora Dodona da organizuju "masovne protestne akcije" posle izbora.

Ipak, ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je 16. novembra među prvima Maji Sandu pobedu, i izarazio nadu da će njena "aktivnost na čelu države doprineti konstruktivnom razvoju odnosa" između dve zemlje.

Pobednici na izborima čestitali su i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i evropski komesar za proširenje Oliver Varheji.

"Vaša pobeda je jasan poziv da se reši korupcija i vrati poštovanje vladavine prava što je put ka prosperitetnoj budućnosti. EU je spremna da podrži Moldaviju", napisala je fon der Lajen.

Varheji je napisao na Tviteru da se raduje saradnji sa novom predsednicom na primeni zajedničkog Sporazuma o asocijaciji i radu na reformamama "za dobrobit naroda".

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto:Beta/AP