Broj žrtava terorizma u svetu opao je petu godinu zaredom, ali je istovremeno broj napada iza kojih stoji ekstremna desnica globalno porastao za 250%, do nivoa koji nije viđen u poslednjih 50 godina, a vrlo je izvesno da će pandemija dodatno podstaći taj trend, pokazalo je istraživanje Globalni indeks terorizma 2020.

Broj žrtava terorističkih napada širom sveta opao je 2019. godine za 15% na manje od 14.000, što je pad za 59% od 2014. godine, navodi se u studiji koju je 25. novembra objavio Institut za ekonomiku i mir (IEP).

U istraživanju IEP, čije je sedište u Sidneju, navodi se da je najveće smirivanje kada je reč o terorizmu zabeleženo drugu godinu zaredom na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, i u tim regionima je registrovan najmanji broj ubijenih još od 2003. godine, a pandemija bi lako mogla i da produži taj trend.

U studiji su analizirani trendovi vezani za globalni terorizam i sastavljena je rang lista zemalja po ugroženosti od terorizma u 2019. godini, kako po broju žrtava, tako i u svetlu materijalnih gubitaka.

Na rang listi su zemlje grupisane u šest kategorija, a prva tri mesta, kao zemlje sa veoma visokim rizikom od terorizma zauzimaju Avganistan, Irak i Nigerija. Sledi grupa od 17 zemalja predvođenih Sirijom, u kojima je uticaj terorizma visok. U toj grupi nema evropskih zemalja.

U grupu od 27 zemalja u kojima terorizam ima srednji efekat svrstane su i SAD, Rusija, Ukrajina, Francuska, Velika Britanija i Grčka, a među 32 zemlje za koje je ocenjeno da je rizik od terorizma mali su i Nemačka, Italija, Holandija, Irska, Belgija, Švedska, Španija, Kanada i Australija i Japan.

Gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ušle su u grupu od 55 država u kojima je uticaj terorizma veoma mali, sa izuzetkom Kosova, koje su autori, kao i Hrvatsku i Sloveniju, svrstali među 29 zemalja u kojima, kako se navodi, nema efekata terorizma.

Prema oceni autora studija, smanjenje broja terorističkih napada može se u najvećoj meri pripisati padu teritorija koje je držala ekstremistička Islamska država i deeskalaciji sukoba na Bliskom istoku.

Trenutno se, međutim, beleži više terorističkih napada ekstreme desnice nego ikada u poslednjih 50 godina.

Samo prošle godine je bilo 13 takvih napada u kojima je ubijeno više od deset ljudi, u odnosu na 24 napada sa islamističkom pozadinom i tri teroristička napada koji se mogu dovesti u vezu sa drugim ideologijama, navodi se u studiji.

"Na počeku nove decenije vidimo i nove terorističke pretnje. Uspon ekstremno desnog terorizma na Zapadu i slabljenje u Sahelu najbolji su primeri", izjavio izvršni direktor IEP Stiv Kilelea.

Kilelea je, ipak dodao da nedavni napadi islamističkih terorista u Francuskoj i Austriji pokazuju "da su i dalje aktivne mnoge manje grupe koje gaje simpatije prema filozofiji Islamske države".

Viši naučni saradnik u IEP Tomas Morgan naglasio je da je veoma česta "zabluda" da terorizam najviše pogađa zapadne države.

"Postoji zabluda koja se zasniva na količini medijskog izveštavanja....ali i zato što se 96% terorizma događa u kontekstu nekog sukoba koji je u toku", rekao je Morgan, navodeći kao primere Avganistan, Siriju, Nigeriju, Somaliju ili Jemen.

Morgan je izrazio bojazan da bi ekonomske posledice pandemije kovid-19 mogle da utiču kako na učestalost, tako i na oblike terorizma sa kojima će se svet suočiti u narednim godinama.

Iako su mere poput zabrane izlaska, zatvaranja granica i prizemljivanje avionskog saobraćaja teroristima otežali kretanje, regrutaciju novih saboraca i izvođenje samih terorističkih napada, visoko razvijena zapadna društva postala su poslednjih godina ranjivija na takve napade, ocenjeno je u studiji.

U studiji se upozorava da bi pandemija mogla da ima negativan uticaj, pošto neizvesna ekonomska budućnost vodi još većoj političkoj nestabilnosti.

"Moglo bi da dođe do smanjenja finansiranja anti-terorističkih aktivnosti, ili ativnosti koje stvaraju bolje društveno-ekonomsko okruženje, u kojem postoji manja opasnost da se ljudi radikalizuju", izjavio je za portal EURACTIV.com direktor IEP  za Evropu, Bliski istok i Severnu Afriku Serž Strobants.

"Pod tim društveno-ekonomskim pritiskom mogli bismo da vidimo još više ljudi kako se otuđuju od društva, više ljudi koji misle da su diskriminisani i više ljudi spremnih da čuju poruke onih koji regrutuju" teroriste, rekao je Strobants, dodajući da je to "potencijalni rizik koji nosi budućnost".  

Na pitanje kako se to može sprečiti, Strobants je odgovorio da "postoji potreba da se preispita kako su društva izgrađena, da bi se obezbedilo da što manje ljudi dođe do tog stepena frustracije, tog stepena otuđenja".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay