Onlajn video igre mogu biti korišćene za propagiranje ekstremističkih ideologija, pa čak i za pripremu napada, izjavio je koordinator EU za borbu protiv terorizma Žil de Keršov, pozivajući na njihovu veću regulaciju.

"Ne kažem da je ceo sektor igara problem. Dve milijarde ljudi igraju onlajn igre, i to je sve vrlo dobro", rekao je Keršov, koji je evropski koordinator za borbu protiv terorizma već 13 godina.

Medjutim, upozorio je Keršov, "imate ektremno desničarske grupe u Nemačkoj koje su smislile igre u kojima je cilj da ubijete Arape, ili (milijardera Džordža) Soroša, ili (nemačku kancelarku Angelu) Merkel zbog njene migracione politike, i takod dalje".

"To može biti alternativni put širenja ideologije, posebno krajnje desnice, ali ne samo nje, način da se 'opere' novac… postoje valute napravljene u igrama koje mogu biti zamenjene za zakonsko sredstvo plaćanja", rekao je Keršov u intervjuu za AFP.

Onlajn igre imaju enkripciju, pa se preko njih može komunicirati, dodaje Keršov, a mogu se testirati i scenariji za napad.

Keršov je izrazio zabrinutost i zbog "algoritamske amplifikacije", pomoću kojih platforme kao što su Fejsbuk i Jutjub favorizuju "problematičan" i sadržaj "na granici prihvatljivosti", eksploatišući emotivne reakcije za podsticanje većeg angažovanja korisnika.

To je jedan aspekt koji Evropska komisija želi da reguliše Zakonom o digitalnim uslugama, kojim bi se zahtevala veća transparentnost digitalnih giganata. Komisija će 9. decembra predstaviti svoj predlog Zakona o digitalnim uslugama, čiji je cilj, izmedju ostalog, smanjenje govora mržnje na internetu.

Evropski parlament takodje razmatra predlog koji podrazumeva da se sadržaj za koji se smatra da ima teroristički karakter izbriše sa interneta u roku od sat vremena.

Borba protiv terorizma je postala jedan od prioriteta EU posle nedavnih džihadističkih napada u Francuskoj i Austriji.

Pristup enkriptovanim porukama

Drugu zabrinutost izazivaju nastojanja organa za sprovodjenje zakona u zemljama EU da uz sudski nalog mogu da dobiju kod za dešifrovanje enkriptovane komunikacije, kao što se na primer koristi u aplikaciji Vocap (WhatsApp).

Tome se, medjutim, protive aktivisti za zaštitu slobodnog govora i gradjanskih sloboda i privatnosti, iz straha od zloupotrebe, kao i da bi to mogli da iskoriste i hakeri i kriminalci.

Keršov je istakao da niko u Briselu ne želi da smanji enkripciju.

"Naprotiv, mi smo za više enkripcije. Ali, da li je u redu da ne možemo da identifikujemo ko stoji iza IP adrese i postavlja pedofilske fotografije silovanja deteta? Kako to da policija može da koristi SMS ali ne može da pristupi istom sadržaju u poruci na Vocapu? Da li je to logično?", upitao je Keršov.

On je naveo da Zakon o digitalnim uslugama sadrži odredbu koja od provajdera enkriptovane komunikacije zahteva da policiji i tužiocima daje nešifrovane verzije poruka poslate preko njihovih servisa kada im to naloži sudija.

Time bi se, kazao je Keršov, izbegao problem da ključevi za dekodiranje cirkulišu i da dodju u pogrešne ruke.

Keršov, medjutim, nije objasnio kako bi to tehnički funkcionisalo, imajući u vidu da se u Vocapu koristi enkripcija "s kraja na kraj" (end-to-end). To znači da samo pošiljalac i primalac mogu da pročitaju poruku i niko drugi, čak ni Vocap.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com