Opozicione socijaldemokrate priredile su iznenađenje osvojivši najviše glasova na parlamentarnim izborima u Rumuniji, ali vladajuća liberalna partija i dalje ima najveće šanse da formira buduću koalicionu vladu. Rumuni su 6. decembra birali 329 članova donjeg doma parlamenta i 136 senatora.

Prema delimičnim zvaničnim rezultatima na osnovu 99% prebrojanih glasova, Socijaldemokratska partija (PSD) osvojila je 29,7% glasova, a Nacionalna liberalna partija (PNL) premijera Ludovika Orbana 25,8%.

Proevropska PNL ipak, ostaje favorit za formiranje buduće vlade u koaliciji sa reformskom alijansom USR-PLUS, koji je osvojila 16% glasova.

Prema tim rezultatima, izborni prag od pet posto prešle su još krajnje desna Alijansa za jedinstvo Rumunije (AUR) i Demokratska unija Mađara u Rumuniji (UDMR).

Nacionalistička AUR je svojom kampanjom protiv pandemijskih mera ograničenja, obaveznog nošenja maski i zabrane verskih okupljanja uspela da privuče 9,2% glasova, dok su predstavnici mađarske manjine osvojili 6% glasova.

Na samom izbornom pragu, sa 5% osvojenih glasova, nalazi se demohrišćanska Partija narodnog pokreta (PMP) čiji je osnivač bivši rumunski predsednik Trajan Basesku.

Izbore u Rumunije obeležio je, što zbog pandemije, a što zbog nezainteresovanosti rumunskih birača,  najniži odziv od 1989. godine - na birališta je izašlo oko 20% od ukupno oko 18 miliona birača.

Na konačan rezultat mogu još da utiču i glasovi iz dijaspore, pošto je u inostranstvu određeno 748 biračkih mesta, gotovo dva puta više nego pre četiri godine.

Uoči izbora, ankete su ukazivale da će vladajuća PNL, konzervativna proevropska partija desnog centra, dobiti najviše glasova, ali ne i apsolutnu većinu, a da će umereno leva PSD, naslednica bivših rumunskih komunista, osvojiti oko 20%.

PSD je na prethodnim izborima 2016. godine dobila najviše glasova. Ta stranka, koja je dominirala rumunskom političkom scenom od pada komunizma 1989. godine, dala je od prethodnih izbora tri premijera, pre nego što je PNL u oktobru 2019. godine formirala manjinsku vladu desnog centra.

Vlade koje je predvodila PSD bile su na meti teških kritika EU zbog mešanja u rad pravosudnog sistema i brojnih korupcionaških skandala u kojima su akteri bili neki od njenih najpoznatijih članova.

Kritičari su uplitanje zvaničnika PSD u funkcionisanje pravosuđa poredili sa izmenama pravosudnih zakona i kršenjem vladavine prava u Mađarskoj i Pojskoj.

Poslednja vlada socijaldemokrata pala je 2019. godine pošto je bivši lider te partije Liviu Dragnea uhapšen pod optužbama za korupciju.

Haotičan period vladavine socijaldemokrata doveo je do dvogodišnjih masovnih protesta na kojima je u prvi plan izbila generacija relativno mladih, proevropskih političara obrazovanih u inostranstvu koji su ukazivali na raširenu korupciju i zloupotrebe u ministarstvima i drugim državnim institucijama.

Ludovik Orban na vlast je došao na obećanjima da će Rumuniju približiti evropskim tokovima, obnoviti poverenje stranih investitora poljuljano fiskalnim populizmom prethodnih vlada, i uložiti napore u modernizaciju zapuštene rumunske infrastrukture u javnih službi.

Socijaldemokrate su, prema anketama, poslednjih meseci uspele da poprave svoj rejting uglavnom zahvaljujući nezadovoljstvu seoskog stanovništva merama ograničenja, koje su otežale poljoprivredne aktivnosti i onemogućile pijačnu prodaju proizvoda.

Lider PSD Marsel Čolaku isključio je 7. decembra mogućnost koalicije sa PNL i pozvao Orbana da podnese ostavku, a i Orban je odbacio mogućnost formiranja vlade sa PSD, preneli su mediji.

I George Simion, lider evroskeptične AUR koja je prvi put izašla na izbore, rekao je da ulazak u neku vladajuću koaliciju ne dolazi u obzir pošto su "sve partije iste".

Rumunija je i pre pandemije korona virusa bila teško pogođena siromaštvom, pošto više od 25 odsto od 19 miliona stanovnika živi sa manje od 5,5 dolara na dan. Pandemija je dodatno pogoršala strukturne probleme i dovela pred kolaps prenapregnut zdravstveni sistem.

U Rumuniji, sedmoj članici EU po broju stanovnika, zaraza korona virusom potvrđena je kod više od pola miliona ljudi, a od posledica infekcije umrlo je više od 12.000.

Zbog pandemije, Rumunija je samo u trećem kvartalu ove godine zabeležla pad privrednog rasta od 6%, jedan od najvećih među članicama EU.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta/AP