Lideri EU razgovaraće 10. decembra o kompromisu koji je ispregovaralo nemačko predsedavanje EU sa ciljem da Mađarska i Poljska skinu veto na sporazum o budžetu EU. Kompromis predviđe odlaganje primene mehanizma zaštite vladavine prava dok ga ne potvrde sudije EU.

Nakon tronedeljnog veta, iznošenja političkih stavova, pretnji i mogućnosti da budu isključene iz stimulativnog paketa za oporavak od korona krize, Mađarska i Poljska su signalizirale da su spremne da odblokiraju odobravanje budžeta EU za period 2021-2027. i fonda za oporavak od ukuno 1,8 hiljada milijardi evra.

U zamenu su te dve zemlje dobile neke koncesije oko mehanizma zaštite demokratije i vladavine prava, što će morati da odobre lideri EU na samitu 10-11. decembra.

"Postoji kontura privremenog sporazuma o budžetu EU i mehanizmu uslovljanja (budžetskih sredstava poštovanjem vladavine prava)", rekao je novinarima poljski predsednik Andžej Duda u Pragu posle razgovora sa češkim kolegom Milošem Zemanom.

"Rad i razgovori traju. Taj sporazum je rezultat velikih napora poljske i mađarske strane ali i nemačkog predsedavanja (EU)", dodao je Duda, prenosi AFP.

Nemačka, predsedavajuća EU do kraja godine, pregovara sa obe zemlje o "interpretativnoj deklaraciji" koja će biti dodata mehanizmu, a na to se u Budimpešti i Varšavi gleda sa velikom zabrinutošću.

Mahnizam vladavine prava omogućava da se zaustavi isplata novca EU nekoj članici zbog korupcije i sukoba interesa, kao i kada je ugrožena nezavisnost sudija.

Premijeri Mađarske i Poljske, Viktor Orban i Mateuš Moravjecki, kažu da taj novi instrumet predstavlja "upad" u njihov nacionalni suverenitet i strahuju da bi mogao da bude korišćen protiv njih i po drugim pitanjima, poput migracije i LGBTI prava.

Deklaracija zadržava mehanizam neokrnjenim ali se navodi da se neće koristiti proizvoljno.

Primena će "biti objektivna, poštena, nepristrasna i zasnovana na činjenicama, uz obezbeđenje odgovaraućeg postupka, nediskriminacije i jednakog tretmana članica", navodi se u tekstu u koji je EURACIV.com imao uvid.

Takođe deklaracija uključuje tzv. kočnicu za slučaj opasnosti tako da pojedinačna zemlja može da izrazi neslaganje sa EU liderima oko procedure sankcionisanja, iako se za aktiviranje mehanizma neće zahtevati jednoglasnost.

U deklaraciji se navodi i da Evropska komisija neće pokrenuti proceduru protiv neke zemlje dok Sud pravde EU ne presudi o mehanizmu, pošto Budimpešta i Varšava nameravaju da ospore legalnost mehanizma za očuvanje vladavine prava pred evropskim sudijama. Kao rezultat, aktiviranje mehanizma moglo bi da bude odloženo do posle izbora u Mađarskoj 2022.

"Komisija namerava da razvije i usvoji smernice o načinu primene procedure, uključujući metodologiju po kojoj će se raditi procene (stanja vladavine prava)", piše u tekstu.

"Te smernice će biti razvijene u konsultacijama sa članicama" i "biće završene posle presude Suda pravde", dodaje se u dokumentu. "Dok smernice ne budu gotove, Komisija neće predlagati mere u okviru mehanizma".

Španske diplomate kažu da je većina članica spremna da prihvati uključivanje Suda pravde EU, iako to znači odlaganje primene mehanizma.

Ako lideri EU prihvate deklaraciju 10. decembra, diplomate kažu da bi proces odobravanja budžeta EU i fonda za oporavak mogao biti ponovo aktiviran još ove nedelje.

Ipak, prve tranše iz 750 milijardi evra vrednog fonda za oporavak neće biti realizovane pre leta jer prethodno u svih 27 članica mora da se završi proces ratifikacije sporazuma o budžetu EU.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP