Velika Britanija i Evropska unija odlučili su da ipak nastave pregovore o trgovinskom sporazumu za period posle Bregzita, koji je neophodno što pre postići kako bi bio izbegnut haos na graničnim prelazima 1. januara.

Britanski premijer Boris Džonson i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prethodno su 13. decembar odredili kao krajnji rok za kraj pregovora, bez obzira na ishod.

Međutim, od toga su odstupili, navodeći da je "u ovom trenutku odgovorno preduzeti posebne napore" jer je ulog preveliki i dodali da su pregovarački timovi 13. decembra nastavili razgovore u Briselu.

Džonson je prethodno ocenio da su dve strane "i dalje veoma udaljene u nekim ključnim stvarima", ali je dodao da "dok postoji život, ima i nade" da će razgovori biti nastavljeni kako bi se videlo šta može da bude urađeno.

I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 11. decembra na samitu EU rekla da su "slabe" nade u postizanje dogovora s Londonom o budućim trgovinskim odnosima.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozdravio je nastavak pregovora, rekavši da "treba sve učiniti da se dogovor učini mogućim", ali je upozorio da sporazuma po svaku cenu neće biti.

Pregovori su u kritičnoj fazi jer se 31. decembra završava takozvani tranzicioni period posle Bregzita. Velika Britanija je 31. januara izašla iz EU, a 31. decembra treba da napusti i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju.

Ipak, manje od tri nedelje pre potpunog razlaza, za ključne aspekte budućeg odnosa Brisela i Londona i dalje nema rešenja.

Posle višemesečnih napetih pregovora, saglasnosti još nema oko tri pitanja - prava na ribolov, ravnopravnih uslova na tržištu u vezi sa standardima za izvoz u EU koje Britanci treba da ispune i oko načina rešavanja budućih sporova dve strane.

Ako dve strane ne postignu sporazum, 1. januara će preko noći biti uvedene carine i druge prepreke, što bi dovelo do velikih poremećaja u trgovini.

Iako bi obe strane osetile posledice, većina ekonomista navodi da bi Velika Britanija bila teže pogođena, bar kratkoročno, pošto sa EU obavlja gotovo polovinu trgovinske razmene.

Nova godina će doneti velike promene i ako dve strane postignu sporazum, pošto će biti uvedene uobičajene provere na granici EU i Velike Britanije.

Državljani EU više neće moći da žive i rade u Velikoj Britaniji bez vize, iako se to ne odnosi na više od tri miliona njih koji su sada u toj zemlji. Britanci više neće moći automatski da rade ili da se penzionišu u EU.

Ako bi bio postignut, države članice EU moraju jednoglasno da podrže trgovinski sporazum sa Londonom, koji treba da bude usvojen i u Evropskom parlamentu.

Tenzije je dodatno podigla odluka Velike Britanije da stavi u pripravnost četiri broda svoje ratne mornarice, koji će, ako izostane sporazum o ribolovu, od 1. januara patrolirati britanskim teritorijalnim vodama.

Prema sadašnjim pravilima, ribari iz zemalja EU mogu da love ribu i u britanskim vodama, što u prvom redu koriste francuski ribari u Lamanšu.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je sprovelo "ekstenzivno planiranje i pripreme" za čitav niz mogućih scenarija posle 1. januara i da je 14.000 njegovih pripadnika spremno da pomogne u tranziciji.

Prema navodima ministarstva, četiri ratna broda, svaki dužine 80 metara, biće deo "robusnih mera koje treba da zaštite prava Ujedinjenog Kraljevstva kao nezavisne priobalne države".

I dok su zvaničnici u EU pozdravili odluku da se, uprkos velikim teškoćama, produže pregovori o sporazumu o izlasku Velike Britanije iz članstva EU, britanski tabloidi su oštro napali "luteransku Angelu Merkel" da je glavni krivac što nema konačnog dogovora o režimu trgovine.

Britanski tabloidi, ukazuju s podsmehom mediji u EU, utrkuju se u kritikama na račun "tvrdokorne luteranke Merkel koja neće da popusti razuzdanom (britanskom premijeru Borisu) Džonsonu", a ne propuštaju ni da potkače "francuskog predsednika Emanuela Makrona, navodeći da su Makron i nemačka kancelarka "nadmeni i sabotiraju mogući sporazum o ‘bregzitu’".

Ratoborni jezik i neprijateljstvo prema evropskom kontinentu se na naslovnim stranama dižu na stepen "nove bitke za Trafalgar" pošto je vlada naredila pripravnost brodova obalne straže.

Spominjanje za Britance slavne bitke kod Trafalgara, kad je britanska flota pobedila francusko-špansku armadu, nadovezuje se na podizanje neprijateljskog gledanja na Evropljane i čak se provlačenjem podsećanja na drugi svetski rat raspiruju antinemačka raspoloženja uopšte.

Državljani zemalja EU koji žive u Velikoj Britaniji su na društvenim mrežama jednodušno ocenili da je to "pođarivanje oveštalih stereotipa" i, kako prenose izveštači iz Londona, strahuju i od napada budući da "Britanci već doručkuju mržnju prema strancima, dok je atmosfera u zemlji sve više zatrovana".

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP