Prva vakcina zasnovana na informacionoj RNK (iRNK) počela je da se primenjuje posle rekordno brze proizvodnje u cilju okončanja pandemije kovida-19. Iako ta tehnologija nije nova, to je prvi put da je takva vakcina odobrena za upotrebu, pa i dalje postoji zabirnutost o njenoj bezbednosti.

Profesor imunologije na Slobodnom univerzitetu u Briselu Mihel Goldman je u intervjuu za časopis EU za istraživanja i inovacije Horajzon (Horizon) izjavio da su priče da vakcina zasnovana na iRNK menja ljudsku DNK naučno neosnovane i da, iako se do vakcine došlo brže nego inače, nije skraćivan put provere njene bezbednosti.

Goldman, koji je bio prvi izvršni direktor Inicijative za inovativne lekove, partnerstva EU i Evropske farmaceutske industrije čiji je cilj ubrzanje razvoja i pristupa inovativnim lekovima, naveo je pet stvari koje treba znati o novoj vakcini.

Tehnologija nije sasvim nova

Neke vakcine, kao što su protiv dečije paralize ili većina vakcina protiv gripa, koriste oslabljen virus koji izaziva reakciju imunog sistema. Druge vakcine, kao što je protiv hepatitisa B, sadrže virusni protein na koji organizam reaguje stvarajući antitela.

Vakcina na bazi iRNK sadrži informaciju, odnosno uputstvo za izgradnju virusnog proteina koji organizam sam pravi i time izaziva imunološki odgovor.

Iako je vakcina koju su napravili Fajzer i BioNTek prva iRNK vakcina koja je prošla sve faze kliničkog ispitivanja i dobila dozvolu za upotrebu, ta tehnologija se već neko vreme izučava.

Ispitivanja vakcina protiv raka koje koriste istu tehnologiju sprovode se još od 2011. i profesor Goldman smatra da bi ako postoji problem sa tom tehnologijom do sada sigurno video.

iRNK vakcine ne menjaju DNK

Jedna od zabrinutosti koju izaziva vakcina protiv kovida-19 jeste da iRNK vakcina može da izmeni ljudski DNK. Goldman tvrdi da je ta ideja "potpuno pogrešna" i da nema naučnu osnovu.

"Vakcina zasnovana na iRNK neće ući u jedro ćelija, gde se nalazi naš DNK", kaže Goldman.

Kada ubačena iRNK uđe u ljudski ćeliju brzo se razrgrađuje i ostaje u telu samo nekoliko dana. Zbog toga je potrebno primiti dve doze vakcine da bi se razvio najbolji imunološki odgovor.

iRNK vakcine su veoma specifične

Novi koronavirus, SARS-CoV-2, ima kompleksnu strukturu i različiti delovi virusa aktiviraju imuni sistem da proizvodi različita antitela koja neutrališu virus.

Ako se nevakcinisana osoba zarazi virusom, ona će proizvoditi antitela koja sprečavaju virus da uđe u ljudsku ćeliju. Takođe može da stvara antitela koja nemaju veliki efekat. A u nekim slučajevima osoba može da stvara antitela koja zapravo pamažu virusu da uđe u ćelije.

Vakcine zasnovane na iRNK su mnogo specifičnije. One su napravljene da izazovu imuni odgovor samo na S protein virusa, koji je samo jedna komponenta virusne membrane i omogućava virusu da napadne ljudske ćelije.

Goldman kaže da su dosadašnja istraživanja pokazala da vakcina ne izaziva neželjeni imuni odgovor, ali da je važno osigurati da je imuni odgovor koji izaziva vakcina koncentrisan na S protein virusa.

Nije bilo prečica u kliničkim ispitivanjima i odobrenjima

Ispitivanja vakcine odvijaju se u fazama, počevši od testiranja na životinjama, dok se na ljudima sprovode tri faze.

U trećoj fazi ispitivanja vakcine Fajzer/BioNTek je od jula učestvovalo više od 40.000 ljudi. Prema rečima Goldmana, pitanja bezbednosti koja bi uticala na značajan broj vakcina uglavnom se javljaju u roku od dva meseca.

Ipak, kada se vakciniše više miliona ljudi mogu se javiti veoma retki neželjeni efekti koji se ne mogu predvideti iz kliničkih ispitivanja.

Iako su regulatorne agencije procenjivale podatke iz ispitivanja vakcine brže nego inače, ne čekajući da se celo ispitivanje završi, one nisu suštinski promenile svoja pravila.

"Zaista ne mislim da se išlo prečicama u pogledu bezbednosti", rekao je Goldman.

Proces se odvijao brže jer su istraživači već napravili iRNK platformu, način da se virusni iRNK ubaci u telo, za druge vakcine koje se ispituju. Takođe, privatne kompanije i vlade su preuzele rizik i počele proizvodnju vakcina pre nego što su završene prve faze eksperimenata, što znači da su bile spremne da počnu ispitivanja na ljudima čim su dobijeni rezultati.

Vakcina izaziva inflamatorni odgovor

Vakcina delimično radi izazivanjem lokalnih inflamatornih reakcija kako bi aktivirala imuni sistem.

To znači da je normalno za mnoge da osete bol na mestu apliciranja vakcine, a ponekad i groznicu i nelagodnost jedan ili dva dana po vakcinaciji.

Strah od neželjenih efekata

Klinička ispitivanja vakcine, koju su napravile farmaceutske kompanije Fajzer/BioNTek i Moderna, pokazuju da je njihova efikasnost najmanje 94%

Prema istraživanju sprovedenom u novembru u 15 zemalja, 54% ljudi je bilo zabrinuto zbog neželjenih efekata vakcine protiv kovida-19.

Prvog dana vakcinacije u Velikoj Britaniji vakcinom Fajzer/BioNTek dve osobe sa istorijom značajnih alergija su reagovale na vakcinu, posle čega je britansko regulatorno telo savetovalo da ljudi koji su imali alergijske reakcije na lekove ili hranu ne bi trebalo da se vakcinišu.

Tokom kliničkih ispitivanja alergijske reakcije su se pojavile kod 0,63% ljudi koji su primili vakcinu, i kod 0,5% ljudi koji su dobili plasibo.

"Moja glavna briga je da će ljudi koristiti moguće neželjene efekte kao argument da se ne vakcinišu. Najveći rizik trenutno, posebno za ranjive grupe, jeste ne primiti vakcinu", kazao je Goldman.

Izbor: Horizon-magazine.eu

Foto: Beta/AP