Šest mađarskih opozicionih partija su se dogovorile da formiraju savez u nastojanju da na parlamentarnim izborima 2022. godine smene premijera Viktora Orbana i njegovu stranku Fides, na vlasti od 2010.

Stranke su se 20. decembra dogovorile da će imati jednu izbornu listu na državnom novou i po jednog zajedničkog kandidata koji će se suprotstaviti Fidesu u svakoj izbornoj jedinici.

Oni će izabrati i zajedničkog kandidata za premijera koji će se suprotstaviti Orbanu, koji je tri puta za redom pobeđivao na izborima i vodi zemlju od 2010. godine.

Ideološki različite stranke, liberalne, desničarske i ekološke, saopštile su da ostavljaju po strani razlike kako bi došlo do "istorijskih promena".

"Mađarski narod ima prvu stvarnu šansu u poslednjih 10 godina da se reši korumpirane i nepoštene vladavine Fidesa", navedeno je u saopštenju.

Dogovor je postiglo svih šest najvećih opozicionih partija - Mađarska socijalistička partija i Demokratska koalicija levog centra, zelene partije LMP i Dijalog, liberalni pokret Momentum i konzervativni Jobik.

Lideri partija su se dogovorili i o uslovima za izbor zajedničkih kandidata, koji uključuju zabranu onih kandidata koji su svojim izjavama "vređali ljudsko dostojanstvo", bili umešani u korupciju i kršili druge zakone, ili su sarađivali sa Fidesom.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi ujedinjena opozicija mogla da ugrozi ostanak Fidesa na vlasti, posle desetogošinje vladavine.

Novembarsko istraživanje "Pablik risrča" (Publicus Research) pokazalo je da je da šest opozicionih stranaka zajedno imaju četiri poena prednosti u odnosu na Fides, dok je prema rezultatima druge agencije, koji su objavljeni ovog meseca, opala podrška vladajućoj stranci za šest poena na 30% u odnosu na avgust.

Fides je pojedinačno i dalje najpopularnija stranka u Mađarskoj.

Mađarski parlament je nedavno usvojio izmene izbornih zakona koji su strategiju ujedinjenja opozicionih snaga učinili jedinim preostalim demokratskim sredstvom za pobedu vladajuće partije.

Prema novim propisima, povećan je broj izbornih jedinica sa 27 na 71, od ukupno 106, u kojima partija mora da ima kandidate da bi učestvovala na državnom nivou.

Zamenik premijera, koji je podneo predlog izmena zakona, tvrdio je da su amandmani neophodni da bi se osiguralo da samo partije sa stvarnom društvenom podrškom mogu da imaju izbornu listu na državnom nivou.

Kritičari, s druge strane, navode da su promene usmerene protiv opozicije i da su je naterale na napravi zajedničku listu.

Međunarodni posmatrači opisali su parlamentarne izbore u Mađarskoj 2014. godine kao "slobodne, ali ne i poštene", a Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je u izveštaju posle izbora 2018. navela da je izbornu kampanju obeležilo "zastrašivanje i ksenofobična retorika, pristrasnost medija i netransparentno finansiranje kampanje".

Krajem novembra Orban je oborio 130-godišnji rekord i postao mađarski premijer sa najdužim stažom u istoriji, uključujući i njegov prvi mandat od 1998. do 2002. godine.

Opozicione stranke su u zajedničkoj izjavi obećale su da će očistiti zemlju od korupcije, vratiti slobodu medija, izraditi novi ustav i izmeniti izborne zakone.

Mađarska ima jednodnomni parlament čiji se poslanici biraju kombinovanim izbornim sistemom - 106 poslanika se bira na osnovu većinskog sistema u izbornim jedinicama, a 93 mesta se popunjava proporiconalnim sistemom na nivou cele države.

Izvor: Beta, EURACTIV.com

Foto: Beta/AP