U Švedskoj raste podrška ulasku te zemlje u NATO, a broj pristalica gotovo se izjednačio sa brojem pobornika očuvanja tradicionalne vojne neutralnosti, pokazuje  najnovije dembarsko istraživanje javnog mnjenja.

U anketi, objavljenoj u švedskom dnevniku Dagens niheter, 33% učesnika izjasnilo se za ulazak Švedske u NATO, u odnosu na 35% koji su rekli da su protiv, i na gotovo isti postotak ispitanih koji su bili neodlučni.

Poređenja radi, pre svega pet godina 50% Šveđana bilo je protiv slanja aplikacije za članstvo u NATO. Anketa se sprovodi poslednjih sedam godina i tokom tog perioda protivljenje ulasku Švedske u NATO je postepeno, ali konstantno opadalo.

U decembru prošle godine, desničarska stranka Švedske demokrate, druga po veličini opoziciona partija u Švedskoj, pridružila se u stavu prema ulasku u severnoatlantsku alijansu ostatku opozicije - Umerenoj partiji, Partiji centra, hrišćanskim demokratama i liberalima.

Tim potezom, aktuelna parlamentarna većina otvorena je za mogućnost ulaska zemlje u NATO.

Minstarka spoljnih poslova An Linde, iz vladajuće Švedske sojaldemokratske radničke partije (S/SAP), kritikovala je takvu "NATO opciju", ocenjujući da ona nije u interesu Švedske i da je već dovela u sumnju spoljnu i bezbednosnu politiku zemlje, preneo je briselski portal EURACTIV.

Linde je na jednoj bezbednosnoj konferenciji rekla da će Švedska i ubuduće gajiti tesne partnerske odnose sa NATO, ali da će zadržati svoju politiku vojnog nestvrstavanja.

Ipak, bez obzira na vojnu neutralnost, švedski parlament je polovinom decembra usvojio vladin predlog značajnog ulaganja u "povećanje kapaciteta vojne odbrane i civilne zaštite".

U skladu sa tim predlogom, odbrambeni budžet za period od 2021. do 2025. godine treba da bude uvećan za čitavih 40%, što se u prvom redu dovodi u vezu sa eskalacijom tenzija u oblasti Baltika i ruskom aneksijom Krima.

Iako je u Švedskoj budžet namenjen vojsci konstantno povećavan od 2014. godine, vlada je za narednih pet godina predvidela izdvajanja kakva nisu zabeležena od Drugog svetskog rata.

Pored toga predviđeno je i povećanje broja pripadnika oružanih snaga sa sadašnjih 60.000 na oko 90.000 i modernizacija vazduhoplovstva, mornarice i artiljerije.

Usvojeno povećanje odbrambenog budžeta do 2025. godine biće oko 2,65 milijardi evra. Vojni budžet švedske je prošle godine iznosio oko 1,1% BDP.

U godinama posle hladnog rata Švedska, koja nije članica NATO, zbog štednje je u velikoj meri razgradila svoje vojne kapacitete a 2010. je ukinula i obavezno služenje vojnog roka. Ono je  2017. ponovo uvedeno, ali u vrlo ograničenom obimu, koji vlada do 2025. namerava da uvostruči.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay