Italija se usred pandemije korona virusa našla i u političkoj krizi i suočila sa padom vlade Đuzepea Kontea, nakon što je bivši premijer Mateo Renci iz vlade povukao ministre iz svoje partije Italija Viva.

Renci je saopštio da vladu napuštaju dve ministarke iz njegove stranke, ministarka poljoprivrede Tereza Belanova i ministarka za porodicu i ravnopravnost polova Elena Boneti, i član kabineta, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Ivan Skalfaroto.

Sa izlaskom stranke Italija Viva, vladajuća koalicija koju čine i Pokret pet zvezdica, socijaldemokratska partija PD i levičarska Liberali e Uguali (Slobodni i jednaki - LeU) ostala je bez poslaničke većine u gornjem domu parlamenta, Senatu.

Bivši premijer Renci nedeljama je kritikovao Konteove poteze u borbi protiv pandemije. Renci je vladu optuživao da je troma, a premijera Kontea da se nedovoljno konsultuje i da vlada dekretima, umesto da se obraća Parlamentu.

Taj jaz se produbio prilikom glasanja o planu za korišćenje sredstava Evropske unije za oporavak od pandemije, kada su dve ministarke iz Rencijeve partije bile uzdržane. Renci je izrazio bojazan da će taj novac biti uludo bačen.

Prema tom planu, u koji su uvid imale agencije, vlada premijera Kontea namerava da na oživljavanje privrede potroši više od 200 milijardi evra iz različitih evropskih fondova za obnovu.

Pandemija je u Italiji do sada odnela više od 80.000 ljudskih života, a ekonomiju gurnula u duboku recesiju.

Razlog za izlazak stranke centra Italija Viva iz vlade je i Konteovo odbijanje da iz posebnog mehanizma EU zatraži kredit za italijanski zdravstveni sektor za period posle pademije.

"Ne prihvatiti sredstva iz Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) iz ideoloških razloga je korak koji nema opravdanje", rekao je Renci, dodajući da njegova stranka ipak nije neodgovorna i da će glasati za budžet koji je nedavno predložen.

Renci je, ipak, naglasio da želi da izbegne nove izbore.

"Nećemo sada glasati, nego 2023. Jedino što sam molio je da se spreče lomovi i populistička, antievropska desnica. U tom slučaju smo otvoreni za svaki predlog - nova vlada sa istom većinom, manjinska vlada (koju bi tolerisali) ili da odemo u opoziciju", rekao je Renci.

" 'Italija Viva' nije izazvala ovu političku krizu. Nećemo nikome dati da ima puna ovlašćenja", rekao je Renci novinarima.

Sam Mateo Renci, koji je, tada još kao generalni sekretar Demokratske partije (PD)  bio premijer Italije od 2014. do 2016. godine, suočio se sa kritikama da je neodgovoran jer izaziva krizu vlade u trenutku kada se ona bori da zaustavi širenje virusa, vakciniše Italijane i spreči dalji kolaps ekonomije.

Kritičari mu prebacuju i da sad nije trenutak da napušta koaliciju i da samo želi da da prigrabi više moći za svoju partiju Italija Viva, koju je osnovao 2019. godine, a koja prema najnovijim anketama uživa podršku svega 3% birača.

"Potpuno sam siguran da zemlja ne bi imala razumevanja za krizu....ljudi od nas traže da nastavimo, u ovoj kompleksnoj, teškoj situaciji", upozorio je ranije i premijer Đuzepe Konte.

Konte je pozvao Rencija da preispita svoj potez i predložio i rekonstrukciju kabineta i novi koalicioni ugovor koji bi vladi pomogao da preživi do redovnih izbora 2023.

Procenjuje se da vladi sada preostaju dve opcije da izbegne prevremene izbore.

Jedna je da Konte zatraži glasanje o poverenju vladi u parlamentu, gde u donjem domu još uvek uživa većinsku podršku, u nadi da će dobiti i podršku i nekih opozicionih poslanika.

Druga bi bila da podnese ostavku i da odmah od šefa države Serđa Matarele zatraži novi mandat sa rekonstruisanom vladom, u kojoj bi, prema oceni agencija, i stranka Matea Rencija mogla da dobije veću ulogu.

Agencije navode i mogućnost da predsednik Matarela zatraži od neke nestranačke ličnosti da formira vladu, a u tom svetlu analitičari su spominjali i bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija i bivšu predsednicu ustavnog suda Martu Kartabiju.

U ovom trenutku je svim strankama vladajuće koalicije u interesu da izbegnu izbore, pošto ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da bi na njima veliku šansu da dođe na vlast imao savez krajnje desnih i populističkih stranaka.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta/AP