Nemačka vladajuća, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) bira novog predsednika, koji će naslediti partiju umnogome transformisanu i modernizovanu pod dugogodišnjim vođstvom kancelarke Angele Merkel. Taj izbor će pokazati i stav stranke prema nasleđu kancelarke.

Za mesto lidera CDU, koja je kao partija na saveznom nivou osnovana 1950. i od tada sa manjim prekidima bila na vlasti u Nemačkoj 50 godina, takmiče se tri kandidata.

To su biznismen i milioner Fridrih Merc, predsednik vlade nemačke najmnnogoljudnije pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet i poslanik i predsednik spoljnopolitičkog odbora stranke Norbert Retgen.

Pobednik stranačkih izbora 16. januara imaće, iako to nije pravilo nego samo tradicija, velike izglede i da postane kandidat CDU za kancelara, a posle parlamentarnih izbora 26. septembra ove godine i šef nemačke vlade i jedan od najmoćnijih ljudi u  Evropi.

Utrka za lidera CDU u velikoj meri se svela na pitanje kako ta stranka treba da izgleda u narednim godinama.

Tokom 18 godina na čelu partije, do 2018. godine, Angela Merkel je CDU usmerila ka centru nemačkog političkog spektra, često uz ogorčen otpor konzervativaca.

Kao kancelarka ukinula je obavezni vojni rok, zatvorila nuklearne elektrane, legalizovala istopolne brakove, uvela minimalac na saveznom nivou i značajno uvećala dečji dodatak, podseća londonski Fajnenšel tajms (FT).

Zatim je na vhuncu evropske migrantske krize u Nemačkoj raširenih ruku primila više od milion izbeglica i tim potezom uzburkala nemačku političku scenu.

Stavovi trojice kandidata prema glavnim nacionalnim i svetskim političkim pitanjima su naizgled slični, ali pažljiviji pogled pokazuje velike razlike. Mediji navode da su u načelnim pitanjima evropske politike sva trojica saglasni i da su "proevropljani, zagovornici multilateralizma i transatlantskih veza".

Ipak, Fridrih Merc je puno skeptičniji prema tešnjim evropskim integracijama od mnogih zvaničnika stranke i smatra da Nemačka mora da čini više kako bi "zaštitila svoje interese".

Merc je stari stranački rival Angele Merkel, koji je 2002. godine privremeno napustio aktivnu politiku i upustio se u poslovne vode. Veruje se da bi njegova pobeda donela najveći diskontinuitet sa Angelom Merkel i najveće promene u nemačkoj, ali i evropskoj politici.

Merc je, prema pisanju FT, obećao da će ponovo osvojiti birače koji su nezadovoljni liberalnom politikom Angele Merkel prebegli krajnje desnoj Alternativi za Nemačku (AFD).

Njegov cilj je da "pruži politički dom svim ljudima dobre vollje, tradicionalnim konzervativcima" i da ih "ponovo dovede ka centru". Njegova strategija uključuje i preuzimanje tema koje je nametnula AfD, uključujući i pitanje migranata.

Tokom jedne diskusije o Nemačkoj kao državi blagostanja, prošlog decembra, Merc je ocenio da bi Nemačka "imala milion ljudi manje na socijalnoj pomoći da nije bilo dolaska migranata 2015-2016. godine", piše FT, dodajući da je Merc sklon i da iznosi čvrstorukaške stavove o očuvanju reda i zakona.

Mnogi mlađi i libralniji članovi CDU istinski se plaše Merca, zbog čega bi suparničkim socijaldemokratama iz SPD bilo drago da na izborima upravo on nastupi protiv njhovog kancelarskog kandidata Olafa Šolca. U SPD Merca opisuju kao "tipičnog predstavnika zapadnonemačke CDU 80-ih i 90-ih godina", piše FT.

Norbert Retgen važi za najboljeg stručnjaka za spoljnu politiku među trojicom kandidata. Istovremeno, izrazitiji je kritičar politike Kine, i to do te mere da se zalagao za potpunu zabranu učešća kineske kompanije Huavej u nemačkoj 5G mreži.

Retgen nastoji da se predstavi kao liberalan političar koji će modernizovati CDU i približiti je temama koje zanimaju mlade ljude, kao što su Evropa i klimatske promene. Dinamičnom kampanjom zasnovanom na društvenim mrežama privukao je vojsku mladih stranačkih dobrovoljaca, piše FT.

Pa iako novije ankete Rihardu Mercu sa 29% daju prednost u odnosu na dvojicu suparnika, čija podrška iznosi po 25%, analitičari smatraju da bi učesnici dvodnevne virtuelne konferencije CDU prilikom glasanja 16. januara mogli da se opredele za kandidata koji najviše garantuje kontinuitet, Armina Lašeta.

U Lašetovom taboru veruju da su nedavni nemiri u SAD mogli da naštete izgledima Fridriha Merca. "Ne kažem da je Merc nemački Donald Tramp, daleko od toga. Ali Amerika je pokazala šta se događa kada jedna etablirana partija skrene udesno. To veoma brzo može eskalira i izmakne kontroli",  rekao je za FT neimenovani saradnik Armina Lašeta.

On je ocenio da bi upravo šokantni događaji u Vašingtonu mogli da navedu CDU da se odluči za umerenijeg, ujedinjujućeg lidera, kao što je Lašet, koji se, dodaje FT, pozicionirao kao prirodni naslednik Angele Merkel i želi da očuva jedinstvo CDU i njen centristički politički kurs.

"Važno je da ne izaberemo raskid sa Angelom Merkel, već radije kontinuitet. CDU mora da prenosi ideju da su tih 16 godina kada je bila kancelarka bile dobre godine, i da stojimo uz tu politiku", rekao je nedavno novinarima Lašet.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP