Češka je na putu da uvede protekcionistički zakon o hrani, uprkos upozorenjima da bi tako mogla da krši slobodu kretanja robe u EU. Naime, donji dom češkog parlamenta usvojio je amandmane na zakon o hrani kojima se predviđa da će svaki prodajni objekat veći od 400 kvadratnih metara morati od 2022. da prodaje obavezni minimalni udeo domaćih prehrambenih proizvoda.

U 2022. će taj udeo biti 55% a cilj je da do 2028. poraste na 73%.

Predlog je podnela desničarska partija Sloboda i direktna demokratija a "progurale" su ga koalicione stranke u vladi ANO i Socijaldemokrate uz podršku Komunističke partije.

Cilj je dostizanje samodovoljnosti u proizvodnji hrane i podrška lokalnim poljoprivrednicima.

Pre glasanja 20. januara ministar poljoprivrede Miroslav Toman iz redova Socijaldemokrata pozvao je poslanike "da budu malo nacionalistički nastrojeni" kada je u pitanju češka hrana.

Ugrožavanje slobode kretanja robe


Iako Evropska komisija nije spremna za komentar u ovako ranoj fazi, portparol je za EURACTIV rekao da je "slobodno kretanje robe i usluga na unutrašnjem tržištu naše najveće bogatstvo u obezbeđivanju isporuka širom EU i takođe najbolje oruđe da se osigura oporavak svih" dodajući da su "lokalne restrikcije svejedno koje vrste kontraproduktivne".

"Od najveće je važnosti da nacionalne hitne mere ne idu na štetu osnovnih principa i vrednosti Ugovora (EU)", rekao je.

Komisija će analizirati češki zakon kada bude usvojen. "Ne možemo da spekulišemo u ovoj fazi", dodao je portparol EK.

Međutim, izvor EU je za EURACTIV rekao da te mere, ako budu usvojene, stavaraju "privilegovane tržišne uslove za češke prehrambene proizvode" i tako diskriminišu ostale EU proizvođače hrane i suprotne su principu slobode kretanja robe.

Već je osam članica, uključujući Nemačku i Francusku, izrazilo primedbe na zakon, prema dnevnom listu Hospodarske novini, i one kažu da kvota može da znači diskriminaciju proizvoda iz inostranstva.

Beskoristan politički potez

Češki premijer Andrej Babiš je za iRozhlas.cz prokomentarisao da "nije inicirao taj predlog i da ga ne podržava".

"Smatram da je to beskoristan politički gest kojim se krše pravila unutrašnjeg tržišta EU", rekao je Babiš. Međutim, predlog je podnela njegova vlada i odobrili su ga poslanici iz njegove partije.

Predstavnici opozicionih partija kažu da je zakon "smešan" dodajući da je "jedan od najgorih u istoriji".

Kritičari smatraju da će zakon pomoći samo velikim prehrambenim konglomeratima, uključujući holdingu Agrofert, bivšoj Babišovoj kompaniji.

Zakon su kritikovala udruženja i konfederacije udružanja trgovine, turizma, prehrambene industrije iz kojih upozoravaju da bi novi zakon mogao negativno da utiče na cene, kvalitet i dostupnost hrane.

Amandmane je međutim pozdravila Poljoprivredna komora koja predstavlja krupan agro-biznis.

U konfederaciji za trgovinu i turizam se nadaju da će Senat vratiti zakon donjem domu. Međutim, donji dom ima veću moć od Senata tako da zakon može da stupi na snagu i bez odobrenja u Senatu.

Porpatol Agroferta Karel Hanzelka rekao je da holding nema nikakve veze sa usvojenim amandmanima. "Ne očekujemo da nam novi propisi daju neku prednost ili da promene našu poziciju na tržištu", rekao je Hanzelka.

Inače, nešto slično je pokušala i Bugarska u vreme prvog talasa epidemije kovida-19. Bugarska je htela da obaveže strane lance supermarketa da daju prioritet domaćim proizvodima ali je od toga odustala zbog pritiska Evropske komisije.

Izvor: EURACTIV.com and EURACTIV.cz

Foto: Beta