Posle godine obeležene pandemijom kovida-19, strahom od nuklearnog armagedona i kataklizmičkim klimatskim promenama, kazaljke časovnika sudnjeg dana, koji simbolično predskazuje koliko je čovečanstvu preostalo vremena, zaustavljene su na mestu na kojem su bile i prošle godine - na samo 100 sekundi od smaka sveta.

"Kazaljke časovnika sudnjeg dana ostale su na 100 sekundi do ponoći, što je bliže ponoći nego ikada", izjavila je Rejčel Bronson, predsednica američkog Biltena atomskih naučnika (BAS).

Neprofitna organizacija BAS svake godine od 1947. godine ažurira svoju simboličnu prognozu kraja sveta, kao upozorenje koliko je ljudska civilizacija blizu toga da sopstvenim opasnim tehnologijama uništi sebe i planetu Zemlju.

Sat je 2020. godine bio zaustavljen na 100 sekundi do simbolične "ponoći", što je bilo do tada najbliže smaku sveta i "istorijski poziv na buđenje", a njegove kazaljke se od tada nisu pomerile, naveli su 27. januara u saopštenju naučnici okupljeni oko publikacije BAS.

Članovi BAS upozorili su da najveće opasnosti nose planovi velikih sila da modernizuju svoje nuklearne arsenale, klimatske promene izazvane upotrebom fosilnih goriva, ali i sve učestalije širenje dezinformacija i teorija zavere, koje multipliciraju opasnost nuklearnog sukoba i klimatskih poremećaja.

Oni su istakli da je prošla, 2020. godina, "razotkrila koliko su države i međunarodni poredak nepripremljeni i nespremni da se pravilno uhvate ukoštac sa globalnim vanrednim stanjem".

"To je plastična ilustracija da su nacionalne vlade i međunarodne organizacije nepripremljene da upravljaju pretnjama koje stvarno mogu da unište civilizaciju, a to su nuklearno oružje i klimatske promene", ocenila je Rejčel Bronson.

Časovnik sudnjeg dana prvi su napravili američki naučnici koji su radili na stvaranja atomske bombe u Drugom svetskom ratu, takozvanom projektu Menheten, kako bi upozorili čovečanstvo na opasnosti nuklearnog rata. U odbor BAS trenutno sedi 13 dobitnika Nobelove nagrade.

Kazaljke su od ponoći najudaljenije bile 1991. godine, nedugo posle završetka hladnog rata, kada su pokazivale 17 minuta do ponoći.

U saopštenju, naučnici su upozorili da, uprkos ključnom dogovoru Vašingtona i Moskve o produžetku sporazuma Novi START o kontroli nuklearnog naoružanja, najave modernizije nuklearnih arsenala povećavaju rizik da nuklearni sukob izbije zbog pogrešne kalkulacije.

Oni su precizirali da se rizik da dođe do takve fatalne greške povećava sa razvojem ruskih hipersoničnih raketa Avangard, sistema odbrane od balističkih projektila, i projektila koji mogu da nose kako konvencionalne, tako i nuklearne bojeve glave.

Stručnjaci iz BAS uputili su novom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu i pismo, u kojem su upozorili na mogućnost da dođe do "apsolutno katastrofalne američko-ruske nuklearne greške".

"Rusija za SAD predstavlja najozbiljniju pretnju koju mogu da zamisle. Ona je u stanju da, možda zbog greške ili pogrešne procene, lansira na stotine nuklearnih projektila sa katastrofalnim posledicama. Mi, naravno, predstavljamo sličnu pretnju za Ruse", napisali su naučnici.

"Nuklearno oružje i platforme sposobne da nose i nuklearne i konvencionalne bojeve glave i dalje se šire, uz istovremeni nastavak destabilišućeg 'napredovanja' u svemiru i u sajberprostoru, i sa hipersoničnim projektilima i raketnom odbranom", napisali su naučnici iz BAS.   

Oni su u saoštenju upozorili i da se nad čovečanstvo nadvila pretnja klimatskih promena.

"SAD, Kina i druge velike države moraju ozbiljno da pristupe smanjenju smrtonosnih emisija CO2", izjavio je izvršni direktor BAS Džeri Braun.

Naučnici su ocenili da "izbor američkog predsednika koji priznaje da su klimatske promene ozbiljna pretnja, koji podržava međunarodnu saradnju i politiku zasnovanu na nauci, stavlja svet u bolju poziciju u rešavanju globalnih problema".

Konstatovali su i da je "usporavanje privrede zbog pandemije privremeno reduciralo emisiju CO2 koja izaziva globalno otopljenje", ali da je u narednoj deceniji mora drastično smanjiti upotreba fosilnog goriva "ako se žele izbeći najgori efekti klimatskih promena".

"Umesto toga, projekcije ukazuju na porast razvoja i proizvodnje fosilnih goriva. Gasovi sa efektom staklene bašte dostigli su 2020. u atmosferi rekordnu koncentraciju, u godini koja je bila jedna od dve najtoplije od kako se vrše merenja", naveli su eksperti u biltenu BAS.

Upozorili su da su ogromni šumski požari i katastrofalni uragani 2020. godine samo ilustracija velikog razaranja koje će samo postajati još gore ako vlade značajno ne pojačaju napore da emisiju štetnih gasova svedu na nulu.

Naučnici okupljeni oko BAS istovremeno su upozorili i da sve intenzivnije širenje dezinformacija i teorija zavere višestruko pogoršava postojeće nuklearne i klimatske pretnje.

"Tokom 2020. godine laži širene onlajn su bukvalno ubijale ljude", poručili su naučnici, koji su, navodeći i nasilni upad u američki Kongres na podstrek bivšeg predsednika Donalda Trampa, ocenili da je to obnovilo "opravdanu zabrinutost zbog nacionalnih lidera koji ekskluzivno kontrolišu upotrebu nuklearnog oružja".

Oni su ocenili i da je odgovor pojedinih država, uključujući i SAD, na pandemiju jasno demonstrirao da zabrinutost zbog dezinformacija nije samo teoretske prirode, pošto su one i lidere i građane navodile da, sa tragičnim posledicama, odbace savete nauke.

"Društvene mreže, tražilice, uvek aktivne mobilne kopjuterske tehnologije, i druge tehnološke aplikacije zloupotrebile su kognitivnu sklonost ljudi da budu zavedeni, razjareni i da impulsivno reaguju, čime su produbile političke i ideološke razlike. Etablirane institucije koje su tradicionalno nudile centar poverenja koji podupire društvenu stabilnost, vladine ustanove, posebno one povezane sa javnim zdravstvom i klimatskim promenama, novinarstvo, pravosuđe, prosveta, našli su se na udaru upravo zato što su nudili stabilnost", ocenili su stručnjaci BAS.

"Potreba za dubokim promišljanjem i pažljivom, efikasnom akcijom protiv dezinformacija koje omoućava internet, nikada nije bila izraženija", navedeno je u saopštenju.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: BAS