Nemačka krajnje desna partija Alternativa za Nemačku (AfD) 2020. godine je prvi put od 2015. zabeležila smanjenje broja članova. Iako rukovodstvo stranke pokušava da to objasni izbacivanjem članova koji nisu namirili partijsku članarinu, verovatno je da su razlozi i prošlogodišnji raskol u toj partiji i nagoveštaj bezbednosnih službi da bi mogla da bude stavljena pod prismotru.

Portparol AfD rekao je da je ta partija početkom 2021. imala 32.000 članova. Pre godinu dana u tu partiju, koja ne kriije ksenofobiju i koketira sa neonacizmom, bilo je učlanjeno 34.750 ljudi, preneli su nemački mediji.

Prema rečima portparola Petera Rolinga, AfD je "pročistila spisak svojih članova" i "nešto više od 1.400 članova manje posledica su okončanja članstva zbog neplaćene članarine". On je dodao da je to prvo ažuriranje spiska članova AfD od njenog osnivanja 2013. godine.

Ostaje nejasno koliko je na topljenje članstva uticalo prošlogodišnje isključenje nekadašnjeg šefa AfD u pokrajini Brandenburg Andreasa Kalbica, koje je izazavalo znatno previranje u stranci. Kalbic je pripadao zvanično rasformiranom krajnje desnom krilu stranke, koje je i nemačka Savezna uprava za zaštitu ustavnog poretka (BfV) okvalifikovala kao ekstremno desničarsku organizaciju.

BfV je u martu 2020. godine označio Andreasa Kalbica i predsednika ogranka AfD u Tiringiji Bjerna Hekea kao glavne ekstremno desne aktere dela AfD koji se nezvanično nazivao "krilo", i koji su vlasti označile takođe kao ekstremno desničarsku organizaciju. Vrh partije zatim je pozvao tu grupaciju da se sama raspusti do kraja aprila.

Iako su lideri AfD tvrdili da to ekstremističko "krilo" više nije aktivno, BfV je saopštio da ima drugačija saznanja i da su i Kalbic i Heke i dalje aktivni u partiji na saveznom nivou i da u velikoj meri utiču na njen politički kurs.

Nemačke vlasti nedavno su nagovestile da bi uskoro cela AfD mogla da postane predmet istrage. Neimenovani ministar unutrašnjih poslova jedne nemačke savezne pokrajine rekao je za informativni portal RND da bi ta partija ubrzo mogla da bude proglašena za "sumnjivi slučaj".

Prema rečima tog zvaničnika, nemačkom saveznom ministru unutrašnjih poslova Horstu Zehoferu dostavljena je analiza na 1.000 strana kojom je obrazloženo proglašenje AfD za ekstremno desni "sumnjivi slučaj", i oko takve dalekosežne odluke postoji veliki konsenzus svih ostalih stranaka.

Ukoliko bi AfD bila označena kao "sumnjivi slučaj", Savezna uprava za zaštitu ustavnog poretka protiv nje bi mogla da primeni raspoloživa obaveštajna sredstva, uključujući i prisluškivanje telefona, praćenje njenih članova i infiltraciju agenata u njene redove, preneo je portal Euraktiv Nemačka.

Nemačke vlasti svrstale su AfD još 2018. godine u kategoriju "slučaj za proveru". Zakon predviđa da u roku od dve godine mora biti doneta odluka o rezultatima te provere, s tim da ta odluka mora biti i pravno utemeljena i detaljno obrazložena. Pored toga, odluka ne sme biti saopštena u određenom roku pre održavanja izbora, bez obzira na kojem nivou se sprovode.

Alternativa za Nemačku osnovana je u aprilu 2013. godine i na saveznim izborima te godine malo joj je nedostajalo da pređe izborni prag. Na izborima za Evopski parlament 2019. godine osvojila je 11 mandata i njeni poslanici deo su desne političke grupacije Evropskih konzervativaca i reformista.

Na saveznim izborima 2017. osvojila je 12,6% glasova i sa 88 poslanika je najjača opoziciona partija u nemačkom Bundestagu.

Najnovije istrraživanje javnog mnjenja Fondacije Berttelsman pokazalo je da su među biračima AfD daleko više ukorenjeni desni ekstremizam, šovinizam, rasizam i sklonost autoritarnoj vlasti, nego među biračima drugih stranaka.

Onlajn anketa koja je u sredinom 2020. godine sprovedena među 10.055 građana, a koju su 1. februara preneli nemački mediji, pokazala je da 29% pristalica AfD zastupa ekstremno desne ideje, a da stavove koji su nedvosmisleno, ili barem do izvesne mere populistički, deli čak tri četvrtine (73%) simpatizera AfD.

Anketa je pokazala da nacional-šovinističke ideje, koje se ogledaju u želji za "snažnijom nacionalnom samosvesti", da se "čvrsto i energično sprovode nemački interesi u odnosu na inostranstvo" ili uverenju  da "Nemačka ponovo treba da dobije moć i ugled koji joj pripadaju", podržava 90% potencijalnih birača AfD.

Jedno ranije istraživanje Fondacije Konrad Adenauer pokazalo je i da je 24% pristalica AfD uvereno da je pandemija korona virusa "zavera sa ciljem da se ljudi pođarme", a da dodatnih 41% veruju u mogućnost da je ta teorija zavere tačna.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP