Spora i haotična vakcinacija protiv korona virusa u EU u odnosu na Britaniju i SAD mogla bi da košta evropsku ekonomiju više desetina milijardi evra, čak 100 milijardi, pokazala je studija agencije Blumberg.

Zaključavanja zbog korona virusa znače da ekonomija EU radi na oko 95% nivoa od pre pandemije, što je  oko 12 milijardi evra izgubljene proizvodnje nedeljno, prema računicama Blumberg ikonomiksa (Bloomberg Economics). Takođe EU zaostaje više nedelja za rivalima po vakcinaciji i napreduje sporije od njih.

Ako se to ne promeni, EU će morati da zadrži "zaključavanje" i druga ograničenja i kada se ostale vodeće ekonomije vrate "normalnom poslovanju". Kašnjenje od mesec ili dva znači štetu od 50-100 milijardi evra.

"Svaka nedelja produžavanja 'lokdauna' jer stanovništvo nije vakcinisano nosi značajne ekonomske troškove", rekao je direktor istraživačke organizacije Brugel (Bruegel) Guntram Volf (Wolff). "Ti troškovi su mnogo veći od troškova vakcinacije", dodao je.

Stopa vakcinacije u EU do sada je 2,9 doza na 100 ljudi, daleko iza 14,7 u Velikoj Britaniji i deset u SAD, prema Blumbergovom praćenju vakcinacije (Bloomberg Vačine Tracker).

EU predviđa rast isporuka vakcina u drugom kvartalu i još uvek planira da do leta vakciniše 70% odraslih. To je nivo koji će omogućiti vladama da ukinu mnoga od sadašnjih ograničenja koja su zatvorila prodavnice i restorane i onemogućila putovanja.

Finansijska kompanija Alianc (Allianz SE) procenjuje da zemlje EU kasne pet nedelja u odnosu na taj cilj i tempo vakcinacije mora da bude šest puta brži nego sada da bi se taj cilj dostigao.

"Ekonomije koje prve završe trku (vakcinaciju) biće nagrađene snažnim pozitivnim efektima na potrošnju i investicije u drugoj polovini 2021. godine", naveli su ekonomisti Alianca u izveštaju.

"Oni koji zaostanu sa vakcinacijom ostaće zaglavljeni u kriznom režimu i suočiće se sa značajnim troškovima - ekonomskim, kao i političkim", navodi se dalje.

Ukazuje se i da neće svima biti isto. Ekonomista Grupe UBS Rajnhard Kluze (Reinhard Cluse) rekao je da bi pandemijom teško pogođenom sektoru putovanja i delimično otvaranje oko uskršnjih praznika početkom aprila donelo preko potrebnu zaradu.

On je rekao i da će članice sa juga EU, uključujući Španiju i Italiju koje su već najteže pogođene pandemijom, najviše trpeti zbog kašnjenja.

"Uz sporo napredovanje vakcinacije, nije jasno da li ćemo imati dobru sezonu uskršnjih praznika", rekao je Kluze dodajući da i letnja sezona nije sigurna jer će mnogi putnici, koji uglavnoim rezervišu putovanja na proleće, možda odlučiti da još jedan odmor provedu bliže kući.

Svaka nedelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile svoje finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.

Blumberg piše da EU još može da uhvati korak sa rivalima a u suprotnom bi sve zemlje mogle da uđu u još jednu krizu.

Do nove krize može da dovede i ako se, npr, pokaže da su mutirani korona virusi otporni na postojeće vakcine.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta