Portugal će organizovati sastanak sa Odborom direktora i izvršnim direktorom Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu (Fronteks) kako bi osigurao da se poštuju "evropski zakoni" i "ustanovljena pravila",  najavili su zvaničnici Portugala, zemlje koja predsedava Evropskom unijom

"Iniciraćemo sastanak sa upravnim odborom i izvršnim direktorom Fronteksa pre martovskog samita Saveta, da bi analizirali šta je potrebno da bi Fronteks ispunio svoje zadatke", rekao je portugalski ministar za državnu upravu Eduardo Kabrita.

Kabrita je u odboru za građanska prava, pravdu i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta rekao da će Portugal tokom svog šestomesečnog predsedavanja predstaviti "analizu situacije" u vezi sa agencijom Fronteks, koja je zadužena za zaštitu spoljnih granica EU, preneo je portal Euraktiv Portugal.

Ministar je podsetio da je Fronteks novim mandatom, iz novembra 2019. godine, dobio veća ovlašćenja od onih koja je imao.

"Zato je od ključnog značaja da Fronteks deluje u skladu sa vladavinom prava, uz poštovanje osnovnih prava, i da ispuni svoju obavezu da ima kontrolni mehanizam sa oficirom zaduženim za ljudska prava", rekao je ministar.

Fronteks, čije je sedište u Varšavi, bio je do početka migrantske krize jedna od manjih agencija EU, čiji je zadatak bila koordinacija delovanja zemalja članica na spoljnim granicama Unije.

Sa početkom migrantske krize, njene nadležnosti rastu pa je krajem 2016. godine transformisana u Evropsku agenciju za graničnu i obalnu stražu.

EU je 2019 donela odluku o proširenju mandata Fronteksa, uz postepeno povećanje broja njegovih službenika na 10.000 do 2027. godine, kao i značajno povećanje izdvajanja za tu agenciju.

Istovremeno, odlučeno je da Fronteks angažuje 40  oficira koji bi obezbedili da ta agencija poštuje ljudska prava. Fronteks je, međutim, kada se u decembru 2020 primakao rok za ispunjenje te obaveze, saopštio da zbog pandemije nije u stanju da sprovede regrutaciju oficira za ljudska prava.

Fronteks je poslednjih godina u više navrata optužen za kršenje ljudskih prava migranata.

Nekoliko evropskih medija objavilo je da je osoblje Fronteksa između marta i avgusta 2020. godine zajedno sa grčkom mornaricom silom teralo čamce sa migrantima iz grčkih voda prema obalama Turske.

Direktor Fronteksa Fabris Leđeri je 1. decembra, pred odborom Evropskog parlamenta za unutrašnje poslove, odbacio takve optužbe, navodeći da "nema dokaza" o umešanosti pogranične agencije EU.

Neki evroposlanici tražili su da se ispita rad Fronteksovog direktora, a pojedini, uključujući grupu socijalista u Evropskom parlamentu, su zatražili i Leđerijevu ostavku.

Fronteks je i ranije, 2019. godine, bio na meti ozbiljnih optužbi da su njegovi službenici tolerisali, pa čak i sami učestvovali u zlostavljanju migranata na spoljnim granicama EU.

Nemački i britanski mediji tada su objavili interne dokumente, među kojima i izveštaje Fronteksovog poverenika za ljudska prava, prema kojima su službenici agencije tolerisali da lokalne policije nekih zemalja, a posebno Mađarske, Bugarske i Grčke, koriste silu i pretnje kako bi migrante oterale sa  teritorije EU, kršeći tako njihovo osnovno pravo da zatraže azil.

U izveštajima su navedeni i primeri deportacije avionima maloletnika bez pratnje roditelja, kao i slučajevi da su izbeglicama tokom deportacije davani sedativi, suprotno međunarodnom pravu.

Najnovija afera izbila je u januaru kada je portal EUobzerver objavio da je Fronteks predmet istrage Evropske agencije za suzbijanje prevara (Olaf). Olaf je potvrdio otvaranje istrage u vezi sa Fronteksom ali nije objavio detalje.

Briselski portal je za istragu saznao iz anonimnog izvora koji je tvrdio da je Olaf navodno početkom decembra pretresao kancelarije direktora Fronteksa  Leđerija i njegovog šefa kabineta zbog navodnog kršenja zakona.

EUobzerver nije mogao da utvrdi da li je Leđeri bio meta istrage, a portparol Fronteksa nije demantovao događaj. Portparol je rekao da "Fronteks u potpunosti sarađuje sa Olafom" i da su Olafove posete agencijama EU generalno "normalna praksa dobrog upravljanja" i da ne podrazumevaju neke zloupotrebe.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Frontex