Čak tri četvrtine građana EU smatra da će Konferencija o budućnosti Evrope pozitivno uticati na demokratiju unutar Unije a devet od deset se slaže da njihovi glasovi treba više da se uzimaju u obzir kada se donose odluke o budućnosti bloka, pokazalo je novo istraživanje.

Rezultati istraživanja, koje su naručili Evropski parlament i Evropska komisija, pokazalo je i da je šest od deset ispitanika zbog krize čiji je uzrok korona virus razmišljalo o budućnosti EU.

Istraživanje je objavljeno 9. marta, dan pre potpisivanja Zajedničke deklaracije o Konferenciji o budućnosti Evrope čiji je cilj da stvori novi javni forum za otvorenu, uključivu, transparentnu i strukturiranu raspravu s Evropljanima o pitanjima koja su im važna i koja utiču na njihov svakodnevni život.

Kako je saopštio Evropski parlament, 76% građana EU smatra da će Konferencija o budućnosti Evrope pozitivno uticati na demokratiju u EU, pri čemu jasna većina u svim članicama podržava taj stav.

Ispitanici, njih 51%, smatraju da bi u Konferenciju trebalo aktivno da budu uključeni ljudi iz svih slojeva društva.

Isti procenat je izjavio da želi da bude uključen u rad Konferencije o budućnosti Evrope, pri čemu su najveći entuzijasti Irci (81%) a slede Blegijanci (64%), Luksemburžani i Slovenci (63%).

Istraživanje je dalje pokazalo da, iako većina (55%) glasanje na evropskim izborima smatra najefikasnijim načinom komunikacije s onima koji donose odluke na nivou EU, 92% ispitanika misli da glasovi građana Unije treba više da se uzimaju u obzir.

Kada se od ispitanika tražilo da izaberu šta žele da vide u budućnosti Evrope, dva najčešća odgovora bila su uporediv životni standard (35%) i veća solidarnost među članicama (30%).

Građanima Unije je važan i razvoj zajedničke zdravstvene politike (25%), kao i uporedivih obrazovnih standarda (22%).

Kao glavne prednosti EU njeni građani su naveli poštovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava (32%) i privrednu, industrijsku i trgovinsku moć (30%).

Pri tome je poštovanje demokratije, ljudskih prava i vladavine prava rangirano kao najvažnija prednost u 14 zemalja, posebno u Švedskoj, gde to smatra 58% ispitanika.

Privredna, industrijska i trgovinska moć EU rangirana je kao najvažnija prednost u devet zemalja a posebno u Finskoj (45%) i Estoniji (44%).

Kao glavni globalni izazov koji utiče na budućnost EU ističu se klimatske promene koje je navelo 45% ispitanika.

Slede terorizam i zdravstveni rizici, koje kao izazove navodi 38 odnosno 37% građana, i prisilne migracije i raseljavanje, 27%.

Specijalno istraživanje Eurobarometra o budućnosti Evrope sprovedeno je u oktobru/novembru 2020. godine u 27 članica EU i obuhvatilo je više od 27.000 ljudi.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EU/Centonze Claudio