Prva glasačka mesta u Holandiji otvorena su 15. marta a izbori će trajati tri dana. Prema poslednjim anketama, politička scena u Holandiji ostaće gotovo nepromenjena: najveća stranka je desna liberalna stranka premijera Marka Rutea, a na drugom mestu i dalje se nalazi ekstremna desničarska stranka Gerta Vildersa.

Veće stranke isključile su mogućnost saradnje sa Vildersovom Partijom za slobodu, te su očekivanja  da će premijer u ostavci Rute, sa svojom Narodnom strankom slobode i demokratije (VVD), formirati koalicionu vladu desnog centra. Kao moguće koalicione partnere, Rute vidi Hrišćansko-demokratsku stranku (CDA), progresivnu socijalno-liberalnu demokratsku partiju D66 i Hrišćansku uniju, stranke koje su činile vladu i u prethodnom sazivu, i Radničku partiju.

Od 37 stranaka koje učestvuju na izborima, prema anketama, u parlament će ući, uz par izuzetaka, istih 15 stranaka.

Izbori u Holandiji održavaju se usred trećeg talasa epidemije korona virusa. U nedelji pred izbore, dnevno je u proseku 38 ljudi gubilo bitku sa kovidom-19, a broj zaraženih je ponovo u porastu.

U trenutku kada se otvaraju izborna mesta, ugostiteljski objekti, prodavnice neprehrambenih proizvoda, fakulteti i čitav kulturni i sportski sektor mesecima su već zatvoreni, a pre osam nedelja uveden je i policijski čas od 21.00 do 4.30.

I pored mera koje za cilj imaju bezbedno održavanje izbora, kao što su glasanje tokom tri dana, mogućnost za građane starije od 70 godina da glasaju putem pošte i davanjem punomoćja, pretpostavka je da će strah od korone ove godine umanjiti izlaznost. Ruteova vlada, međutim, nije razmatrala mogućnost odlaganja izbora, a skupština je tu odluku podržala.

Dok korona virus i dalje dominira gotovo svim aspektima holandskog društva, a strategija vlade u borbi protiv epidemije, kao i njeno sprovođenje, ostavljaju dosta prostora za kritiku, opozicija se u izbornoj kampanji gotovo i ne bavi koronom. To, naravno, nije bez razloga. Uz povremena kritička pitanja tokom skupštinskih rasprava o kapacitetima za testiranje, prekasnom donošenju mera i sporoj vakcinaciji, uz poslovično priznavanje grešaka, Ruteova vlada je u borbi protiv korone uživala punu podršku skupštine, kao i podršku većine stanovištva. Samim tim, kritika tokom izborne kampanje opoziciji ne bi donela dodatne glasove.  Kao i svaka velika kriza, i ova kriza učinila je da se vlast, opozicija i narod "zbiju oko zastave".

Sa druge strane, okosnicu Ruteove kampanje čini upravo vođenje zemlje tokom korona krize. Tako redovne konferencije za novinare o situaciji sa epidemijom, koje Rute i njegov "korona ministar" Hjugo de Jonge već mesecima održavaju, prati i po sedam miliona građana. Poređenja radi, završna izborna TV debata, u zemlji koja se može pohvaliti dugom tradicijom izbornih TV debata, još od daleke 1963. godine, u proseku ne privuče više od 1,5 miliona gledalaca.

Istovremeno, sa blizu 40 poslaničkih mesta od ukupno 150, koliko po anketama može da osvoji, Ruteova stranka, iako ubedljivo najveća, i dalje je stranka za koju glasa tek četvrtina glasača, daleko od većine.

Dok je Vilders sa blizu 20 poslaničkih mesta najveća opoziciona partija, čitava levica koju čine Radnička partija, Zeleni, Socijalistička partija i Partija za životinje, prema anketama može da računa na tek nešto više od 40 poslaničkih mesta.

Uprkos tome što je korona kriza ogolila slabosti javnog sektora koje je izazvala desetogodišnja Ruteova liberalna politika, sa rigoroznim smanjenjem budžeta za zdravstvo, obrazovanje i policiju i povećanjem već visokog poreza na dohodak, levica u Holandiji, po svoj prilici, nije uspela da se izbori za veći politički prostor. Ni hitnost rešavanja klimatske krize nije dovela do zaokreta u levo.

Ipak, ankete samo pokazuju trend, ne predviđaju rezultate izbora. Pored toga, ukoliko nasmejan i "običan", na biciklu, sa jabukom u ruci, ali nadasve iskusan i vešt političar Rute i u narednom mandatu bude premijer Holandije, veliko je pitanje da li će njegova vlada dočekati kraj tog manadata.

Sledeću vladu čekaju tri velike parlamentarne istrage: o skandalu sa dečjim dodatkom zbog koga je Ruteova vlada pre dva meseca podnela ostavku, o nerešenom pitanja odštete za stanovnike provincije Groningen koja je vađenjem zemnog gasa pretvorena u trusno područje, a gotovo izvesno sledi i parlamentarna istraga o politici vođenoj tokom korona krize. Sasvim je sigurno da opozicija Rutea tada neće štedeti.

Izvor: Specijalno za Betu iz Haga Ivana Jovanović van Sust

Foto: Beta/AP