Uprkos velikoj aferi sa dečjim dodacima zbog koje je celokupna holandska vlada sredinom januara podnela ostavku, neefikasnoj korona politici koja je dovela do najvećeg drugog talasa epidemije u Evropi i sporoj vakcinaciji, Holanđani su na izborima ponovo ukazali poverenje premijeru u ostavci Marku Ruteu.

Tako će Rute, koji je na upravo završenim izborima osvojio više poslaničkih mesta nego pre četiri godine, nakon što se Angela Merkel u septembru posle 16 godina povuče sa pozicije nemačke kancelarke, postati premijer sa najdužim stažom u Evropskoj uniji.

Na izborima koji su trajali tri dana (15-17. marta) i na koje je izašlo oko 80% birača, Narodna stranka slobode i demokratije (VVD) ponovo je osvojila ubedljivo najviše glasova a time i četvrti mandat za Marka Rutea.

Dok je levica gotovo prepolovljenja, liberalna partija centra D66, na čelu sa Sigrid Kag, potisnula je sa drugog mesta ekstremno desničarsku anti-islamsku partiju Gerta Vildersa. Ipak, i pored pored gubitka za Vildersa, blok populističkih desnih partija osvojio je više poslaničkih mesta nego na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 2017. godine.

Progresivna socijalno liberalna partija D66 ostvarila je veliki izborni uspeh. Kao partija centra interesantna je glasačima ali i mogućim kolacionim partnerima i levice i desnice. D66 je uzela dobar deo glasova koji su na prethodnim izborima osvajale partije levice i pozicionirala se kao druga najveća partija u Holandiji.

Na čelu partije tek od septembra 2020, Sigrid Kag, dugogodišnja diplomatkinja pri Ujedinjenim nacijama i ministarka za spoljnu trgovinu i razvojnu saradnju u prethodnom kabinetu Rute 3, sa ambicijom da bude prva premijerka Holandije, formiraće, zajedno sa premijerom Ruteom koalicionu vladu.

Iako nije izvesno da će se Kag odlučiti za koaliciju sa četvrtoplasiraniom Hrišćansko-demokratskom strankom,  kao i u prethodnoj vladi, uz podršku još neke manje stranke, ili možda za koaliciju sa strankama sa levice, sigurno je da će na Rutea, sa novoosvojenom pozicijom, vršiti pritisak da vodi više proevropsku politiku.

I pored velikog broja osvojenih glasova, u vladajućoj koaliciji nema mesta za ekstremne desničarske stranke. Interesantno je, ipak, da je populistička partija Forum za demokratiju, Tjeri Bodea, koja je protiv svih korona mera i protiv vakcinacije, dok otvoreno flertuje sa idejama antisemitizma, osvojila čak osam poslaničkih mesta.

Dve hrišćanske stranke zadržale su svoj udeo u glasačkom telu a Partija za životinje osvojila je šest poslaničkih mesta.

U parlament je ušlo čak 17 stranaka, najveći broj od 1918. godine. Nove partije u parlamentu su proevropska partija Volt sa tri poslanička mesta, partija BIJ1 sa jednim osvojenim mandatom i istovremeno  jedinom crnom predstavnicom u holandskom parlamentu i Pokret poljoprivrednika sa jednim osvojenim poslaničkim mestom.

Proces formiranja vlade formalno počinje 18. marta, ali s obzirom na to da je politička scena u Holandiji izuzetno fragmentirana, formiranje vlade neće biti lako. Za formiranje prethodne vlade Marku Ruteu trebalo je više od dve stotine dana, mada je pretpostavka da će korona kriza taj proces ove godine značajno ubrzati.

Izvor: Ivana Jovanović van Sust, specijalno za Betu iz Haga

Foto: Beta/AP