Građani Bugarske 4. aprila izlaze na parlamentarne izbore koji se održavaju u senci pandemije korona virusa, ali i višemesečnih masovnih protesta zbog korupcije, zamrznutih reformi i stagnacije privrede u toj najsiromašnijoj članici EU.

Prognoze ukazuju da će rezultat izbora biti veoma fragmentisan saziv parlamenta u kojem neće biti lako postići dogovor o vladajućoj većini,  ali je velika verovatnoća da će najjača pojedinačna snaga u njemu ostati vladajuća partija GERB premijera Bojka Borisova.

Takva situacija, smatraju analitičari, mogla bi da ide u prilog ambicijama Borisova da obezbedi novi premijerski mandat, četvrti u poslednjih deset godina, a to obrazlažu činjenicom da je bugarska opozicija podeljena, ali i da su građana u krizama skloni da zadrže status kvo.

Pravo glasa ima oko 6,7 miliona građana koji treba da izaberu 240 poslanika u jednodomnom bugarskom Narodnom Sobranju. Prvi preliminarni rezultati izbora očekuju se oko ponoći.

Na osnovu predizbornih anketa se procenjuje da bi izborni prag od 4% moglo da pređe sedam partija.

Po svim ispitivanjima javnog mnjenja vladajuća partija desnog-centra GERB ima oko pet procentnih poena više od glavne opozicione Bugarske socijalističke partije. Stranka Bojka Borisova je, međutim, prema anketama daleko od toga da osvoji apsolutnu većinu i sama  formira vladu.

U parlament bi prvi put moglo da uđe i nekoiliko manjih grupa proizašlih iz protestnog pokreta, koje nejedinstvo i nepostojanje ujedinjujućeg lidera košta veće političke težine.  

Šezdesetjednogodišnji Bojko Borisov do sada je i u Bugarskoj i u inostranstvu uspevao da obezbedi podršku za svoju političku karijeru, kombinacijom populističkog nastupa bliskog ljudima na ulici, i prozapadnih stavova.

Boris je do sada uspešno balansirao i članstvo Bugarske u NATO i EU, sa održavanjem tesnih ekonomskih odnosa sa Rusijom.

Međutim, tokom prošlogodišnjih protesta, na ulice bugarskih gradova izašle su hiljade ljudi optužujući Borisova i njegovu vladu da štite tajkune, da ne žele da se bore protiv korupcije i reformišu pravosuđe i da guše slobodu govora.   

Uprkos takvom udarcu, ugled Borisova ostao je visok među njegovim simpatizerima, uglavnom zaposlenicima i službenicima koji bugarske ekonomske nedaće preživljavaju zahvaljujući novcu iz budžeta.

U razgovoru sa ljudima, Borisov je velikodušan i obećava novac. Naložio je i da se do izbora mesečno isplati po 25 evra osiromašenim penzionerima, za koje je to u Bugarskoj jako puno para.

Opozicija je vlast kritikovala zbog neefikasnog odgovora na pandemiju, a nezadovoljstvu je doprinela i spora i nekoordinisana vakcinacija stanovništva.

Bugarska je poslednjih meseci zabeležila vrtoglavi rast broja zaraženih među svojih sedam miliona stanovnika, sa dnevnim bilansom novih slučajeva višim od 5.000.

Ukupno je korona virusom zaraženo više od 350.000 ljudi, a broj umrlih premašio je 13.000. Istovremeno, građani su do sada primili svega 500.000 doza vakcine.

Međutim, uprkos eroziji podrške vladi zbog načina borbe protiv kovida-19, Borisovu bi na ruku mogla da ide upravo pandemija i sa njom povezan, očekivani slab odziv birača. Uz to ide i činjenica da u Bugarskoj ne postoji mogućnost glasanja poštom ili preko treće osobe.

"Nema sumnje da će kovid uticati na ove izbore i očekujem manji odziv od prosečnog", rekao je za agenciju AP politički anlitičar Dimitar Ganev, precizirajući da je u protekle dve decenije na opštim izborima u Bugarskoj glasalo između 50% i 60% upisanih birača.

U leto 2020. godine masovni protesti u bugarskim gradovima okupili su u antivladinu koaliciju nezadovoljnike sa svih strana političkog spektra, ali se ta koalicija ubzo rasula kako se sa sve češćim lokdaunom topio i početni entuzijazam demonstranata.

Analitičar Ganev uporedio je pandemiju sa "informativnim cunamijem" koji dominira svim vestima i brzo sklanja u stranu sve negativne stvari koje bi mogle da naruše imidž vlasti. "U poslednjih šest meseci nijedna tema nije uspevala da preživi više od par sati, najviše dan ili dva, pre nego što bi je potisnule neke vesti povezane sa kovidom", pojasnio je Ganev.

Dugogodišnji problemi Bugarske sa korupcijom i manjkavosti u vladavini prava dospeli su poslednjih meseci pojačano i pod lupu zapadnih partnera, a Evropski parlament je u oktobru 2020. usvojio deklaraciju u kojoj je kritikovan neuspeh vlasti u Sofiji da poštuju osnovna demokratska načela

Bugarska za ostalim zemljama EU zaostaje i po indeksu percepcije korupcije, organizacije Transparensi internešnel i indeksu slobode medija Reportera bez granica, a u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, kritikovana je, između ostalog, zbog policijskog nasilja, arbitrarnih hapšenja, stanja u pravosuđu, gušenja slobode govora i cenzurisanja medija.

Izvor: EURACTIV.rs, AP

Foto: Beta/AP