Za naoružavanje u svetu u 2020. je izdvojena 1.981 milijarda dolara, za 2,6% više nego godinu dana ranije, pri čemu je pet zemalja - SAD, Kina, Indija, Rusija i Velika Britanija, učestvovalo sa 62% u ukupnim troškovima, pokazao je novi izveštaj Međunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI) objavljen 26. aprila.

Do rasta vojnih troškova od 2,6% došlo je u godini u kojoj je globalni bruto domaći proizvod pao za 4,4% pa je svetska potrošnja za naoružavanje dostigla 2,4% BDP prema 2,2% u 2019. Bio je to najveći godišnji rast od globalne finansijske i ekonomske krize 2009.

Iako je na globalnom nivou zabeležen rast potrošnje za vojsku, neke zemlje, poput Čilea i Južne Koreje, deo potrošnje za te svrhe preusmerile su u borbu protiv pandemija korona virusa. Neke druge, kao što su Brazil i Rusija, potrošile su znatno manje nego što su planirale vojnim budžetima za 2020, navodi SIPRI.

"Sa izvesnošću možemo reći da pandemija nije značajno uticala na globalnu vojnu potrošnju u 2020. godini" rekao je istraživač SIPRI Dijego Lopez da Silva. "Ostaje da vidimo da li će zemlje zadržati nivo vojne potrošnje u drugoj godini pandemije", dodao je.

Potrošnja SAD za naoružavanje u 2020. procenjuje se na 778 milijardi dolara, što je za 4,4% više nego 2019. Bila je to treća uzastopna godina rasta američke vojne potrošnje nakon sedam godina kontinuiranog pada.

Kina, koja posle SAD izdvaja najviše za vojsku u svetu, u 2020. je za to potrošila 252 milijarde dolara, za 1,9% više nego 2019. Kineska potrošnja raste već 26 godina uzastopno.

Indija je za naoružavanje izdvojila 72,9 milijardi dolara a Rusija je povećala potrošnju za 2,5%, na 61,7 milijardi.

Za Rusiju je to bila druga uzastopna godina rasta ali je svejedno njena potrošnja u 2020. bila za 6,6% manja nego što je planirano.

Velika Britanija je za vojsku potrošila 59,2 milijarde dolara, što je 2,9% više nego 2019. ali i za 4,2% manje  nego 2011.

Nemačka je povećala potrošnju za naoružavanje za 5,2%, na 52,8 milijardi dolara, tako da je sada sedma po veličini u svetu po vojnoj potrošnji. U odnosu na 2011, nemačka izdvajanja za vojsku su za 28% veća.

Podaci pokazuju i da je potrošnja za vojsku širom Evrope porasla u 2020. za 4%.

SIPRI navodi i da su gotovo sve članice NATO povećale izdvajanja za vojsku u 2020. Kao rezultat, sada 12 članica NATO troši dva il više procenata svog BDP za vojsku, što je smernica Alijanse, u poređenju sa devet članica u 2019.

Navodi se primer Francuske, koja je osma po veličini potrošnje za naoružavanje u svetu, a koja je 2020. prvi put od 2009. dostigla cilj od 2% BDP.

Iako je više članica NATO trošilo dva i više procenata BDP za svoje vojske u 2020, u nekim slučajevima je to verovatno više veze imalo sa padom BDP zbog pandemije nego sa odlukom da se dostigne cilj NATO", rekao je Lopez da Silva.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP