Kandidatkinja Zelenih za kancelarku Nemačke Analena Berbok ocenila je da njena zemlja mora biti aktivnija u spoljnoj i odbrambenoj politici i preuzeti više odgovornosti za sopstvenu bezbednost, što se može tumačiti kao signal da se ta partija udaljava od svojih tradicionalnih pacifističkih stavova i klizi ka političkom centru.

"Mislim da je ne samo primereno, nego i potrebno da Evropljani, dakle i Nemci, preuzmu više odgovornosti za sopstvenu bezbednost", rekla je Berbok 6. maja na jednom transatlantskom forumu Atlantskog saveta.

Međutim, iako se zauzela i za aktivniju spoljnu i odbrambenu politiku Nemačke i EU, Berbok se nije saglasila sa zahtevom NATO da članice za vojsku izdvajaju 2% BDP, ocenivši da takav cilj nije u skladu sa zahtevom vremena.   

"To znači da bi u krizi kao što je ova, kada je sve nesigurno, bilo razumno da se ulaže manje, pošto 2% BDP koji se smanjuje, nije isto kao kada ekonomija raste", rekla je Berbok.

"Pitanje je kakva nam je vrsta kapaciteta potrebna? Kakvu vrstu kapaciteta Evropa može da pruži? Ali nije dobra stvar vezivati to za BDP, koji toliko zavisi od privrednog rasta", ocenila je liderka Zelenih, dodajući da "sada postoje i nove pretnje i izazovi, poput sajber bezbednosti.

Većina zemalja NATO kreće se ka cilju da izdvajanj za vojsku dostignu 2%, koji je prvi put dogovoren 2014. godine kako bi članice podelile teret finansiranja alijanse, ali Nemačka i dalje u velikoj meri zaostaje, što je bio i jedan od glavnih uzroka trzavica između Berlina i administracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Berbok je ocenila i da američki vojnici treba da ostanu u Nemačkoj sve dok postoji "delotvorna" saradnja sa vojnim snagama u Evropi, iako prisustvo američke vojske na tlu Nemačke već decenijama izaziva proteste mirovnih aktivista.

Prema njenim rečima, potrebno je da američki vojnici budu raspoređeni na veoma efikasan način kako bi se izbeglo poklapanje sa evropskim strukturama, a da Evropljani preuzmu veću odgovornost za sebe u mesecima koji dolaze.  

Berbok je ocenila i da je Nemačka u prošlosti bila isuviše "pasivna" u spoljnoj politici.

"Verujem da je jedan od problema EU proteklih godina bilo i što nismo imali aktivnu spoljnu politiku - a to je zbog nepostojanja aktivne spoljne politike Nemačke", rekla je Berbok, dodajući da "nije reč o tome da Nemačka treba da govori drugima šta da rade, već da je, ako je ona vrlo pasivna, drugima teško da deluju".

Uz ocenu da Evropljani i nemački Zeleni "nisu jako udaljeni od sadašnje američke administracije", Berbok je istakla da Nemačka i SAD mogu da budu još bliži nego do sada i ukazala i na šansu da se pokrene "transatlantski zeleni ugovor".

I administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena, i nemački Zeleni zalažu se, kako je rekla, za iste ciljeve, kao što su privreda oslobođena štetne emisije CO2 i socijalna pravda.

Istovremeno, Berbok je signalizirala i da bi kao moguća naslednica Angele Merkl na mestu kancelarke zauzela čvrst stav prema Kini zbog kršenja ljudskih prava, ali da najmnogoljudniju zemlju sveta ne bi izolovala iz trgovinskih odnosa i rasprava o klimatskim promenama.

"Mi kao Evropljani možemo reći da na našem jedinstvenom tržištu ne želimo robu proizvedenu prisilnim radom. U tome veoma snažno branimo naša ljudska prava, naše vrednosti. Ali sa druge strane, to ne znači da se kaže nema više uvoza i izvoza zmeđu Evrope i Kine", rekla je Berbok.

Ta izjava Analene Berbok razlikuje se znatno razlikuje od poteza Angele Merkel, koje je bila jedan od motora iza kontroverznog Sveobuhvatnog  sporazuma o investicijama koji su EU i Kina sklopile u decembru 2020. godine.

Tim sporazumom okončani su, krajem mandata nemačkog predsedavanja EU, sedam godina dugi, teški pregovori sa Pekingom, ali je sam sporazum naišao na oštro protivljenje u Evropskom parlamentu zbog izveštaja o kršenju ljudskih prava u Kini i njegova ratifikacija je do daljnjeg zamrznuta.

Berbok se osvrnula i na Rusiju, ocenjujući da je "agresivna" politika predsednika Vladimira Putina, kao što je nedavno gomilanje ruskih snaga duž granice sa Ukrajinom, delom i posledica "odsustva aktivne spoljne politike" Nemačke i EU, i njihovog nedovoljnog zalaganja za istočne saveznike.

Upitana da li Nemačka treba da nastavi da sa Rusijom gradi osporavani gasovod Severni tok 2, Berbok je odlučno odgovorila "ne". Taj stav veoma se razlikuje od stavova Angele Merkel i kancelarskog kandidata vladajuće Hriščansko-demokratske unije (CDU) Armina Lašeta.

Lašet je ranije izjavio da podržava nastavak izgradnje Severnog toka 2, kao i većina političara iz socijaldemokratske partije SPD, koja je deo vladajuće velike koalicije.  

Prema rečima liderke Zelenih, taj gasovod krši smisao ekonomskih sankcija koje je EU uvela Rusiji.

"On ne može da startuje", rekla je Berbok, dodajući da bi, umesto toga, Nemačka trebalo da sarađuje sa Ukrajinom u izgradnji cevovoda za vodonik.

"Potreban nam je vodonik u Evropi kako bi u budućnosti postala ugljenično neutralna. U Ukrajini postoji veliki potencijal  za obnovljive energije iz vetra i od sunca. Tamo već imamo jedan gasovod koji služi za transport fosilnog goriva. Možemo ga preurediti u cevovod za vodonik u dućnosti", rekla je Berbok.

Nemački Zeleni prvi put imaju velike izglede da posle izbora u septembru postave novog kancelara, a gotovo je izvesno da će biti deo vladajuće koalicije koja bude formirana.

I pre nego što su je Zeleni izabrali za svog kandidata za kancelara, Berbok je se isticala u kreiranju stranačke spoljne politike i bila poznata kao zagovornik izrazito proevropskih stavova i oštrog nastupa prema auritarnim režimima, kao i po zalaganju za ljudska prava i klimatske ciljeve, ali i po pomirljivom tonu kada je reč o NATO ili izdacima za odbranu.

Novi tonovi u spoljnoj politici Zelenih rezultat su i smene generacija u toj partiji, čiji su koreni bili u pacifizmu i ekologiji, ali kod koje je postepena transformacija počela sa prvim ulaskom u vladu krajem 1990-ih i početkom 2000-ih godina.

Upitana da proceni svoje šanse na izborima u septembru, Berbok je rekla:"Trenutno vodimo (u anketama)...ali još imamo pet meseci do izbora.  Još je sve moguće".

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Savez90/Zeleni