Administracija predsednika Džozefa Bajdena odustaće od sankcija protiv kompanije i pojedinaca koji stoje iza spornog gasovoda Severni tok 2 koji treba da transportuje ruski gas do Nemačke. I dok je najava Bele kuće u Kongresu izazvala oštro negodovanje, Berlin je taj potez pozdravio kao "konstruktivan korak".

Američki Stejt department uputio je u Kongres izveštaj u kojem je zaključeno da su kompanija Severni tok 2 i njen direktor Matias Varnig, koji važi za bliskog saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, preduzimali aktivnosti koje su podložne sankcijama.

Međutim, američki državni sekretar Entoni Blinken je 19. maja rekao da će SAD zbog nacionalnih interesa odustati od sankcija.

Agencija Rojters ocenjuje da je takav potez usledio u trenutku kada predsednik Bajden pokušava da popravi odnose sa Nemačkom, koji su narušeni u vreme njegovog prethodnika Donalda Trampa.  

"Današnji potez demonstrira posvećenost vlade energetskoj bezbednosti Evrope u skladu sa predsednikovim obećanjem da će obnoviti veze sa našim saveznicima u Evropi", naveo je Blinken u saopštenju, izdatom posle susreta sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom na konferenciji Arktičkog saveta na Islandu.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pozdravio je odluku američke administracije da odustane od sankcija i nazvao taj potez "konstruktivnim".

"Mi ovo vidimo kao konstruktivan korak", rekao je Mas novinarima u Berlinu, a prenela agencija AP.

Mas je rekao da će Nemačka razgovarati sa Vašingtonom o tome kakvi su dalji koraci potrebni da se osigura da odustajanje od sankcija ostane na snazi i kada bude vreme za novi redovni izveštaj Stejt departmenta, za tri meseca.

I demokrata Bajden se, poput njegovog republikanskog prethodnika Trampa, protivi izgradnji 11 milijardi dolara vrednog gasovoda i smatra da je to loše za Evropu. Vašington strahuje da bi Rusija mogla da upotrebi Severni tok kao oruđe kojim bi oslabila EU i povećala energetsku zavisnost evropskih zemalja od Moskve.

SAD su takođe veliki izvoznik prirodnog gasa u tečnom obliku (LNG) u Evropu, ali je ruski gas znatno jeftiniji. Gasovodom Severni tok 2, koji je već 95% završen, do Nemačke bi kroz Baltičko more trebalo da bude dopreman zemni gas iz ruskog arktičkog pojasa.

Izgradnji gasovoda najoštrije se protive Ukrajina, Poljska i Baltičke države. Gasovod će zaobići teritoriju Ukrajine koja je do sada bila važna tranzitna zemlja za transport ruskog gasa u Evropu, a pored toga što bi ostao bez visokih naknada za tranzit, Kijev bi postao još izloženiji političkim pritiscima Moskve.

I državni sekretar Blinken ranije je u Briselu rekao da je "projekat gasovoda kontradiktoran cilju energetske bezbednosti Evrope, može da oslabi Ukrajinu i da je suprotan interesima Poljske i drugih saveznica".

Jedan zvaničnik Stejt departmenta priznao je da bi u ovoj fazi bilo teško zaustaviti izgradnju gasovoda, ali je rekao da će Vašington pokušati da to učini. "Nasledili smo gasovod koji je već bio više od 90% završen, i utoliko je ideja da se on zaustavi uvek bila na dugom štapu", rekao je taj zvaničnik.

Stručnjaci veruju da će gasovod, pri ovom tempu izvođenja radova, biti završen pre kraja 2021. godine.

Prema oceni Rojtersa, američki zvaničnici se nadaju da će im odustajanje od sankcija dati dodatno vreme da sa Nemačkom razgovaraju o potencijalnim negativnim posledicama tog projekta, ali i omogućiti dublju saradnju u nekim drugim bitnim pitanjima, kao što su pandemija, ekonomski oporavak i odnosi sa Kinom i Rusijom.

Zvaničnik Stejt departmenta rekao je i da odustajanje od sankcija "otvara prostor za angažman sa Nemačkom, kako bi se odgovorilo na rizik koji bi gotov gasovod predstavljao za Ukrajinu i za evropsku energetsku bezbednost".

Nemačka već duže vreme zahteva od SAD da odustanu od protivljenja Severnom toku uz ocenu da su ukupni odnosi dve zemlje daleko bitniji od tog gasovoda, koji Berlin opisuje kao isključivo komercijalni projekat.

I ruski zvaničnici nagovestili su da bi najnovija odluka Vašingtona mogla da popravi zategnute odnose Rusije i SAD.

Gasovod Severni tok 2 je pandan gasovoda Severni tok, između ruskog Viborga i nemačkog Grajfsvalda, koji pušten u rad 2011. godine. Novi gasovod udvostručiće količine sibirskog gasa koji stiže u Evropu.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP