"Državni terorizam" Belorusije, koja je primorala putnički avion da sleti u Minsk kako bi uhapsila opozicionog  aktivistu, biće na vrhu agende lidera EU na specijalnom samitu 24. i 25. maja. Avion u vlasništvu jedne EU kompanije, koji je leteo između dve prestonice EU, na sletanje je prinudio beloruski vojni avion. EU će razmotriti posledice akcije Belorusije, uključujući mere protiv odgovornih za taj "akt državnog terorizma".

Beloruske vlasti su 23. maja uhapsile novinara Ramana Protaševiča, pokretača onlajn kanala ključnog za razmenu informaciju među protivnicima predsednika Aleksandra Lukašenka, nakon što je avion u kojem je bio preusmeren na Minsk zbog pretnje bombom. Kasnije se pokazalo da bombe nije bilo.

Lukašenkov kabinet je saopštio da je on lično naredio da lovac MiG-29 otprati do aerodroma u Minsku avion kompanije Rajaner, koji je leteo od Atine do Vilnjusa. Kada je promenio pravac kretanja, avion je bio oko deset kilometara od litvanske granice.

Protaševiču, koji je ranije pobegao iz Belorusije u Poljsku, preti kazna zatvora do 15 godina.

On, njegova devojka i još četvoro putnika na letu nisu se ponovo ukrcali u avion, objavile su sinoć litvanske vlasti.

Litvanski zvaničnici su naveli da je u avionu bio 171 putnik, među kojima 94 državljanina Litvanije, 11 Grčke, devet Francuske, pet Rumunije, po četiri Belorusije i Poljske, tri Nemačke, i brojnih drugih zemalja, uglavnom članica EU, prenela je državna televizija Litvanije.

Beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovska, koja se takođe sklonila iz zemlje, pozvala je Međunarodnu organizaciju za civilnu avijaciju (ICAO) da otvori istragu.

Inače, beloruska vlast, na čelu s autoritarnim Lukašenkom, započela je oštar obračun sa neistomišljenicima kada su posle predsedničkih izbora 9. avgusta širom zemlje izbili masovni antivladini protesti.

Protesti zbog zvaničnih rezultata glasanja, prema kojima je Lukašenko dobio više od 80% glasova, trajali su do dolaska zime, uprkos nastojanju vlasti da ih uguše hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima. Zbog učešća na demonstracijama od avgusta je uhapšeno više od 34.000 ljudi, od kojih je policija hiljade brutalno pretukla.

Na meti vlasti, i nakon što su protesti zamrli, našli su se i nezavisni mediji i novinari. Vlast je prošle nedelje uhapsila 11 zaposlenih popularnog beloruskog portala TUT.

Lideri EU i NATO su osudili postupak beloruskih vlasti koje su uhapsile opozicionog aktivistu i novinara Protaševiča.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg okarakterisao je događaj kao "ozbiljan i opasan incident" i zatražio "međunarodnu istragu".

"Belorusija mora da omogući bezbedan povratak posade i svih putnika" u Vilnjus, naveo je sinoć Stoltenberg na Tviteru.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je da EU "pažljivo prati" dešavanja.  "To je potpuno neprihvatljivo. Belorusku vladu smatramo odgovornom za bezbednost svih putnika tog aviona. Svim putnicima mora biti omogućeno da odmah nastave putovanje", naveo je Borel na Tviteru.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel takođe su pozvali Belorusiju da "pusti sve putnike" da idu, prenosi Frans pres.

Fon der Lajen je ukazala na posledice kršenja pravila međunarodnog avio saobraćaja, dok je Mišel zatražio da ICAO pokrene istragu.

Američka ambasadorka u Minsku Džuli Fišer rekla je da je Belorusija "ponovo pokazala prezir prema međunarodnoj zajednici i njenim građanima" i incident nazvala "opasnim i gnusnim".

Nemačka je zatražila "hitno objašnjenje" od Belorusije o presretanju aviona u kojem je bio Protaševič i njegovom hapšenju.

"Zahtevamo momentalno objašnjenje od vlade Belorusije o preusmeravanju ka Minsku leta Rajanera između članica Evropske unije i navodnom hapšenju novinara", naveo je na Tviteru visoki zvaničnik nemačkog ministarstva spoljnih poslova Miguel Berger.

Francuska je navela da je "neprihvatljiva" beloruska otmica aviona sa protivnikom tamošnje vlasti i zatražila "čvrst i jedinstven" odgovor svih 27 članica Unije.

Britanski ministar Dominik Rab upozorio je predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da mu prete "ozbiljne posledice".

"Velika Britanija je zabrinuta zbog izveštaja o hapšenju novinara Romana Protaševiča i zbog okolnosti pod kojima je njegov avion sleteo u Minsk. U kontaktu smo sa našim saveznicima. Ova ekstravagantna akcija Lukašenka imaće ozbiljne posledice", naveo je Rab na Tviteru.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki nazvao je hapšenje Protaševiča "činom dežavnog terorizma".

"Najstrože osuđujem hapšenje Romana Protaševiča od beloruskih vlasti nakon otmice putničkog aviona Rajanera. To je čin državnog terorizma", naveo je Moravjecki na Tviteru.

I predsednik Litvanije Gitanas Nauseda optužio je belorusku vlast da je primorala avion da sleti u Minsk i dodao da "iza toga stoji Lukašenkov režim".

"Zahtevam da beloruski režim odmah oslobodi uhapšenu osobu i omogući njemu i drugim putnicima da nastave put ka Vilnjusu. Pozivam saveznike iz NATO i EU da odmah odgovore na pretnju koju beloruski režim predstavlja za međunarodnu civilnu aviaciju", naveo je Nauseda.

Agencija UN za avijaciju saopštila je da je "veoma zabrinuta" zbog primoravanja Rajanerovog aviona da sleti u Belorusiju i pozvala da se taj incident istraži.

Rusija je ocenila da su "šokantne" optužbe Zapada na račun Minska vezane za preusmeravanje aviona u kojem je bio beloruski opozicioni aktivista i novinar Romana Protaševič.

"Šokantno je to što Zapad incident sa beloruskim vazdušnim prostorom smatra šokantnim", navela je na Fejsbuku portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Ona je dodala da su zapadne države u prošlosti osuđivane za "otmice, prinudna sletanja aviona i nezakonita hapšenja".

U međuvremenu je saopšteno da će se ambasadori NATO sastati 25. maja da razgovaraju o beloruskom presretanju aviona na putu iz Atine za Viljnus i hapšenju opozicionara koji je njime putovao, najavio je zvaničnik Alijase.

"U toku su konsultacije saveznika oko prisilnog prizemljenja aviona Rajanera od strane Belorusije, ambasadori će o tome razgovarati sutra", rekao je 24. maja taj izvor za Frans pres.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP