Zemlje EU postigle su sporazum o instrumentu predloženom još 2012. koji treba da obezbedi da evroprske kompanije dobiju pristup tržištima javnih nabavki u trećim zemljama kao što strane kompanije imaju u Evropi.

Ambasadori 27 članica EU postigli su sporazum devet godina nakon što je Evropska komisija predložila Međunarodni instrumet nabavki (IPI).

Nakon odobrenja članica, Evropski parlament treba da usvoji svoju poziciju o instrumentu pre nego što obe strane uđu u pregovore sa Komisijom. Očekuje se da pregovori tri strane počnu na jesen.

IPI predstavlja oruđe "trgovinske ofanzive" koje treba da pruži EU neophodnu "pregovaračku polugu" za otvaranje tržišta nabavki trećih zemalja i da obezbedi reciprocitet jer je Evropa već u značajnoj meri otvorila svoje tržište javnih nabavki.

"EU će biti bolje opremljena za odbranu evropskog biznisa od diskriminatornih i restriktivnih praksi nekih od njenih vodećih partnera", rekao je 2. juna portugalski ministar spoljnih poslova Augusto Santos Silva. Portugalija inače predsedava EU do kraja juna.

"Otvoreno tržište javnih nabavki će podstaći konkurentnost i transparentnost, smanjiti poreskim obveznicima troškove za robu i usluge i minimizovati rizik od korupcije", rekao je Silva, preneo je EURACTIV.com.

Novi instrument će omogućiti EU da kazni ponuđače ili ih isključi, od slučaja do slučaja, sa tržišta javnih nabavki ukoliko dolaze iz zemlje koja primenjuje restriktivne ili diskriminatorne mere prema EU biznisu.

Ono što treba da ubedi treće zemlje da otvore tržišta nabavki biće primena mera prilagođavanja na njihove nacionalne firme koje se nadmeću u Evropi sa kaznama do 40% koje utiču na kriterijume cene i kvaliteta njihovih ponuda, rekao je za EURACTIV jedan EU diplomata.

Ako treća zemlja odbije da razgovara sa Komisijom o merama za otvaranje tržišta nabavki, njene kompanije bi mogle da budu isključene iz sektora pogođenog ograničenjima na njenoj teritoriji.

Diskusije o instrumentu bile su inače godinama "zaglavljene" u Savetu jer mnoge članice nisu bile ubeđene da će od njega imati koristi. Komsija je 2016. ažurirala svoj predlog ali nije uspela da smanji razlike između nacionalnih vlada.

Podsticaj u Savetu je stigao 2019. zahvaljujući sve širem shvatanju da je potreban mnogo više strateški i samouvereniji stav prema trgovinskim partnerima EU, posebno Kini.

Zemlje skeptične oko instrumenta, uključujući nordijske i u izvesnoj meri Nemačku, Austriju ili Češku, sada IPI vide kao neophodno oruđe za unapređenje mogućnosti EU da ukloni diskriminatorne mere koje primenjuju trgovinski partneri.

Sredinom aprila portugalsko predsedavanje EU predstavilo je kompromisni predlog.

Prema Komisiji, EU je 2018. de jure otvorila oko 352 milijarde evra vredan deo tržišta robe, usluga i rada, čija je ukupna vrednost 2.000 milijardi, za potpisnice Ugovora o državnim nabavkama (GPA) Svetske trgovinske organizacije, uključujuči SAD, Japan, Kanadu i Australiju.

GPA se još nisu priključili Kina, Brazil, Indija i Turska. U međuvremenu su neke zemlje iz sporazuma, uključujući SAD i Rusiju, primenile restriktivne mere.

Među preprekama sa kojima se EU kompanije suočavaju u inostranstvu su manjak transparentnosti, odredbe o osnivanju zajedničkih preduzeća sa nacionalnim kompanijama, npr. u Kini, ili izuzimanje iz velikih javnih nabavki za račun vlada, ukljućujuči politike "Kupuj kinesko" i "Kupuj američko".

Komisija procenjuje da je trenutno polovina globalnog tržišta nabavki zatvorena za strane ponuđače i da bi veći pristup tom tržištu više nego udvostručio EU izvoz nabavki dodajući 12 milijardi evra na sadašnji izvoz od 10 milijardi (tenderi koje dobijaju EU kompanije u inostranstvu).

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP