Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Nemačke zbog kršenja prava Evropske unije, a povod je odluka nemačkog ustavnog suda kojom je, prema oceni Brisela, doveo u pitanje nezavisnost Evropske centralne banke (ECB) i, pre svega, primat prava EU nad nacionalnim pravom.

Nemački Savezni ustavni sud je u maju 2020. doneo presudu kojom je osporio kupovinu hartija od vrednosti za hiljade milijardi evra u okviru podsticajnog programa ECB, iako je tu kupovinu prethodno proglasio zakonitom i odobrio i najviši sud EU, sa sedištem u Luksemburgu.

Prema oceni Evropske komisije, reč je o opasnom presedanu pošto presude ECJ obavezuju sve zemlje članice, prenele su agencije.

Nemački ustavni sud, sa sedištem u Karlsrueu, je u svojoj odluci ocenio da je ECB podsticajnim programom započetim 2015. prekoračila mandat u oblasti monetarne politike.

ECB je od marta 2015. do kraja 2018. godine uložila više od 2.600 milijardi evra u državne obveznice i druge hartije od vrednosti. Osporavani program ECB ponovo je pokrenula 1. novembra 2019. godine, u početku u ograničenom obimu od 20 milijardi evra mesečno.

Sud je tada naložio i nemačkoj saveznoj vladi i parlamentu da sprovedu njegovu presudu i dodatno provere transakcije ECB i od nje zatraže preciznija razjašnjenja. Ustavni sud se u aprilu formalno zadovoljio praktičnom realizacijom primene nakon čega se ceo slučaj Nemačkoj i slegao.

Evropska komisija se međutim, nije zadovoljila takvim ishodom, pošto prema njenoj oceni nije razrešen osnovni spor oko nadležnosti i primata.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Leyen) je ubrzo posle presude nemačkog ustavnog suda najavila da će razmotriti mogućnost postupka protiv Nemačke.

"Shvatam to veoma ozbiljno," rekla je ona, naglašavajući tri osnovna principa - da je monetarna politika isključiva nadležnost EU, da pravo EU ima primat na nacionalnim i da su odluke ECJ obavezujuće za članice.

U Komisiji pre svega brinu da bi i druge zemlje mogle da se ugledaju na nemački sud i ignorišu odluke najvišeg evropskog suda. U prvom redu se to odnosi na Poljsku, koja je već dovodila u pitanje presude Evropskog suda pravde.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da bi sporna odluka nemačkog suda mogla čak i da ubrza snažniju integraciju 19 zemalja evrozone.

"Najvažnije je sada da budemo odgovorni i mudri pošto evro treba i može da postoji i mora da nastavi da postoji", rekla je Merkel prošle sedmice u Bundestagu, odgovarajući na pitanje o spornoj odluci ustavnog suda.

To treba zapravo da nas podstakne da učinimo više u oblasti ekonomske politike kako bismo ubrzali integraciju", rekla je Merkel.

Nakon pokretanja postupka 9. juna za povredu prava EU,  Berlin ima dva meseca da odgovori na primedbe, a ako u tom vremenu ne uveri Brisel u svoje argumente, moguća je tužba protiv Nemačke pred Evropskim sudom pravde (ECJ).

Izvor. EURACTIV.rs , agencije

Foto: EU