Belorusija je saopštila da obustavlja svoje učešće u Istočnom partnerstvu Evropske unije, da će prekinuti saradnju u borbi protiv ilegalne imigracije i da zabranjuje ulazak u zemlju zvaničnicima EU. Brisel je odluku Minska osudio kao još jedan korak unazad, istovremeno iskazujući spremnost da nastavi saradnju sa beloruskim narodom.

"Ne možemo da ispunimo svoje obaveze iz ovog sporazuma u kontesktu sankcija i ograničenja koje je uvela EU", saopštilo je 28. juna ministarstvo spoljnih poslova.

Minstarstvo je takođe pozvalo na konsultacije ambasadora u EU i tražilo da se šef Delegacije EU u Belorusiji Dirk Šibel vrati u Brisel i "prenese svom rukovodstvu stav Belorusije".

"Pored toga, u odgovoru na sankcije Belorusija će zabraniti ulazak predstavnicima evropskih tela i osobama iz zemalja EU koji su doprineli uvođenju restriktivnih mera", navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da će obustavljanje učešća u Istočnom partnerstvu imati "negativan uticaj" na borbu protiv ilegalne migracije i organizovanog kriminala, pošto se Belorusija graniči sa članicama EU Poljskom i Litvanijom.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel osudio je odluku Minska kao "još jedan korak unazad" koji će "dodatno pojačati tenzije i imati očigledan negativan uticaj na narod Belorusije uskraćujući im mogućnosti koje nudi naša saradnja".

Mišel je na svom Tviter nalogu poručio narodu Belorusije da može da računa na solidarnost i praktičnu podršku EU i da ima pravo da izabere svog predsednika na novim, slobodnim i poštenim izborima.

"Uprkos odluci Lukašenkovog režima da obustavi učešće Belorusije u Istočnom partnerstvu, mi smo spremni da nastavimo da radimo sa beloruskim narodom na jačanju veza, pomaganju regionalne saradnje i rešavanju zajedničkih izazova", napisao je na Tviteru visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel.

Borelova portparolka je izjavila za EURACTIV.com da EU žali zbog odluke Minska koja će samo "dodatno izolovati Belorusiju" i koja je još jedan pokazatelj "neobaziranja režima na beloruski narod".

"EU ostaje otvorena za dalju saradnju sa narodom Belorusije u ovom okviru i nastaviće da podržava narod i civilno društvo, kao i njihove demokratske aspiracije", navela je portparolka EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Nabila Masrali u saopštenju za nekoliko medija.

Zahtevom da se šef Delegacije EU u Belorusiji vrati u Brisel "beloruske vlasti su učinile još jedan korak ka samoizolaciji", rekla je Masrali, dodajući da je "držanje kanala komunikacije otvorenim ključno u vreme krize".

EU je 2009. pokrenula inicijativu Istočnog partnerstva sa bivšim sovjetskim republikama – Belorusijom, Ukrajinom, Moldavijom, Jermenijom, Azerbejdžanom i Gruzijom, u cilju unapređenja ekonomskih i političkih veza i sprovođenja reformi u tim zemljama.

Belorusija je 2020. odlučila da smanji nivo učešća u toj inicijativi zbog navodno "politizovanog pristupa" partnera i uvođenja sankcija nekih članica EU.

"Vidimo pokušaje da se politizuje niz infrastrukturnih, međuregionalnih projekata u okviru ove inicijative", izjavio je tada šef beloruske diplomatije Vladimir Makej.

Odluka o obustavljanju učešća u Istočnom partnerstvu doneta je nekoliko dana pošto su EU, SAD, Velika Britanija i Kanada uvele nove sankcije Belorusiji jer je krajem maja primorala putnički avion evropske kompanije Rajaner da sleti u Minsk kako bi uhapsila opozicionog aktivistu.

EU je takođe zabranila svim avionima beloruskih aviokompanija da slete, uzlete ili preleću preko teritorije Unije.

To je poslednja u nizu mera protiv predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji vlada zemljom skoro tri decenije.

Posle predsedničkih izbora u avgustu 2020, na kojima je prema zvaničnim rezultatima Lukašenko dobio više od 80% glasova, izbili su masovni protesti koji su, uprkos nastojanju vlasti da ih uguše hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, trajali sve do zime.

Zbog izbora čije rezultate Brisel ne priznaje smatrajući ih neslobodnim i nepoštenim, represije nad demonstrantima, opozicijom i novinarima i prinudnog spuštanja putničkog aviona, EU je uvela sankcije za više od 160 osoba i mere protiv sedam privrednih područja kojima dominiraju beloruske državne firme, a koje, prema proceni EU, doprinose održavanju Lukašenkovog režima.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP