Bivši predsednik Evropskog saveta i nekadašnji premijer Poljske Donald Tusk najavio je da će napustiti mesto lidera Evropske narodne partije (EPP) jer želi da se potpuno posveti poljskoj politici, pošto je izabran za predsednika najveće opozicione stranke Građanska platforma (PO).

"Politički razlog mog povratka je uverenje da je PO neophodna, da je potrebna kao snaga, ne kao sećanje, da bi se dobila bitka za budućnost protiv partije Pravo i pravda", izjavio je Tusk.

Na konferenciji za novinare 4. jula Tusk je rekao da namerava da ostane na čelu EPP do kraja mandata, koji se završava 2022, ali da će se posle toga povući.

Razgovori o njegovom nasledniku, dodao je, počeće na jesen.

"Formalno naravno da mogu da budem predsednik stranke i EPP, koja ujedinjuje mnoge evropske partije. Ali nameravam da se 100% uključim u poljsku politiku, tako da sam već obavestio svoje partnere, premijere i predsednike iz EPP o odluci da se vratim u poljsku politiku", rekao je 64-godišnji Tusk, koji je služio dva mandata kao premijer Poljske, od 2007. do 2014.

Iz poljske politike izašao je 2014, kada je postao predsednik Evropskog saveta, a zatim je ponovo izabran na tu poziciju 2017. Od 2019. godine je predsednik EPP, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu.

Kao predsednik Evropskog saveta Tusk je pomogao u rešavanju kriza kao što su migrantska kriza, ekonomska kriza u Grčkoj i pregovori o Bregzitu.

Posle izbora 3. jula za predsednika liberalne Građanske platforme, čiji je suosnivač, Tusk je rekao da se vraća u poljsku politiku da bi pomogao u borbi protiv "zla" aktuelne desničarske vlade.

Poljska vlada je sve češće na meti kritika Brisela zbog, izmedju ostalog, reforme pravosudja, ograničavanja slobode medija i napada na pripadnike LGBT zajednice.

Lider vladajuće poljske partije Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski zajedno sa drugim desničarskim partijama iz 16 članica EU potpisao je dokument u kojem se traži dublja reforma Unije jer, kako su naveli, umesto da štiti Evropu i njeno nasleđe, sama postaje izvor problema.

Tusk je rekao da je Kačinjskom i njegovim "novim prijateljima" Putinova Rusija bliža nego EU i da je potpisivanje tog dokumenta još jedan korak ka "potpunoj izolaciji" Poljske.

"Kačinjski i njegovi partijski drugovi treba da se izvine. PiS primenjuje rusku agendu u 100% slučajeva. Pobesnim kad čujem šta rade jer je zlo koje PiS čini tako očigledno, besramno i trajno", kazao je Tusk.

Tusk je često kritikovao Kačinjskog i njegovu partiju, a u poslednje vreme na meti su mu bili upravljanje pandemijskom krizom i kontroverzni zakon o strožoj zabrani abortusa.

S druge strane, Kačinjski je optuživao Tuska da ima "moralnu odgovornost" za smrt njegovog brata Leha Kačinjskog, tadašnjeg predsednika, i još 95 visokih poljskih zvaničnika u avionskoj nesreći kod ruskog Smolenska 2010.

Konzervativci su Tuska i njegovu vladu optuživali za nemar u organizaciji predsedničke posete i propuste u istrazi nesreće.

Neprijateljstvo između Tuska i PiS prelilo se na međunarodnu scenu kada je poljska vlada bezuspešno pokušala da blokira njegov reizbor za predsednika Evropskog saveta.

Vladajući politički savez Ujedinjena desnica, čiji je deo PiS, i dalje ima najveću podršku prema anketama, ali je proteklih nedelja bilo sporova između koalicionih partnera. Tri poslanika su prošle sedmice napustila poslaničku grupu PiS.

Sociolog Jacek Raciborski na Univerzitetu u Varšavi ocenio je da su problemi unutar vladajuće partije glavni razlog Tuskovog povratka u domaću politiku.

"Erozija PiS-a je vidljiva golim okom. To je jedan od razloga zašto je Tusk odlučio da se vrati", izjavio je Raciborski za list Gazeta viborča.

Ipak, prema istraživanju urađenom za sajt rp.pl polovina Poljaka (49,7%) ne veruje da će Tusk ponovo biti premijer, 23% smatra da će biti, a 27% nema mišljenje o tome.

Novi parlamentarni izbori treba da budu održani na jesen 2023.

Izvor: EURACTIV.pl

Foto: Beta/AP