Evroposlanici dosledno podržavaju akcije protiv autoritarnih režima, osim oko Rusije i Kine, gde se vidi podela između krajnje levice i desnice i političkog "mejnstrima", pokazalo je novo istraživanje.

Dvogodišnje istraživanje koje je predvodio mađarski nezavisni institut Politički kapital zasnovano je na rezultatima više od 90 glasanja u Evropskom parlamentu između jula 2019. i maja 2021.

Podele kada se glasa o rezolucijama u Evropskom parlamentu smatraju se preprekom za efikasniju spoljnu politiku EU.

Većina evroposlanika podržala je mere protiv beloruskog i sirijskog režima (više od 80%) i autoritarnih praksi u Čadu, Haitiju ili Pakistanu (više od 90%).

Međutim, evroposlanici su mnogo više podeljeni kada je reč o rezolucijama o Kini i Rusiji.

Izveštaj je pokazao da je slika Kine u Evropskom parlamentu prilično "negativna", što se pokazalo i kada su evrposlanici gotovo jednoglasno bili za zamrzavanje ratifikacije investicionog sporazuma EU-Kina, preneo je  EUObserver.

Kako se navodi, sve "mejnstrim" političke grupe u Parlamentu kritikuju Kinu a jedini koji podržavaju Peking dolaze iz grupe Levica.

Istovremeno nacionalne partije krajnje desnice, kao što je Alternativa za Nemačku (AfD), imaju tendenciju da kritikuju Peking, mada se uglavnom uzdržavaju od glasanja za rezolucije koje osuđuju postupke Kine.

Ukupno gledano, grupa Identitet i demokratija smatra se "donekle otpornom na kineski uticaj" jer je najveća nacionalna partija u grupi, italijanska Liga, oštar kritičar Pekinga.

U izveštaju se navodi i da se Bugarska socijalistička partija (BSP) smatra jednom od "mejnstrim" stranaka  koje su najviše prijateljske prema Kini jer su članovi nacionalne delegaciji očito koordinisali odsustvo tokom glasanja o rezolucijama o Ujgurima i Hongkongu.

S druge strane, ruske interese podržavaju i krajnja levica i krajnja desnica u Parlamentu EU.

Grupe Identitit i demokratija i Levica mogu se smatrati "izuzetno osetljivim na ruske napore da utiču", navodi se u izveštaju i ističe da oni "redovno iznose pro-Kremlj narativ i dezinformacije na plenumu".

Šire gledano, sve vodeće grupe u Evropskom parlamentu kritikuju Kremlj, uz par izuzetaka u nacionalnim delegacijama, poput Letonske ruske unije iz grupe Zeleni ili estonske Partije centra iz grupe Obnovimo.

U svaklom slučaju, evroposlanici iz Češke, Mađarske, Slovačke, Austrije, Rumunije i Bugarske više su kritički nastrojeni prema Rusiji od proseka.

Izveštaj je pokazao i da se evropski saveznici Kremlja u Parlamentu stalno menjaju. Tako je italijanska Liga postala veći kritičar Rusije nego ranije dok su poslanici iz francuskih Republikanaca postali više prijateljski prema Moskvi.

Prema istraživačima, Rusija koristi finansijske i prirodne reusurse da potkopava evropski otpor ili naruši jedinstvo EU, kao što je slučaj sa projektom Severni tok 2.

U izveštaju se zaključuje da su obe strane političkog spektra, a ne samo njegove krajnosti, blaže prema ideološki bliskim režimima.

Tako su rezolucije o Kubi, Boliviji i Venecueli usvojene sa malom razlikom zbg oklevanja levičarskih grupa da podrže predloge.

Istovremeno će se desno orijentisane grupe verovatnije uzdržati ili će glasati protiv rezolucija kojim se kritikuje situacija etiopskih migranata u centrima za pritvor u Saudijskoj Arabiji.

Izvor: EUObserver.com

Foto: EP