Zapad je 20 godina posle vojnog upada u Avganistan da bi se tamo uništio ekstremni islamistički režim talibana i posebno uporišta njima bliske Al-kaide, vinovnika ubilačkog napada na Njujork u septembru 2001, doživeo težak ne samo vojni već i pravi slom u pokušaju da se uvedu stabilnost i poredak po merilima zapadne demokratije.

To je ocena većine medija i nekih analitičara u Evropskoj uniji koja je u strahu od novog talasa izbeglica, jer talibani pravim "blickrigom" osvajaju gradove i teritorije od granica s Iranom, pa do Turkmenistana i Kine.

Jasan cilj talibana je, navodi se, da povrate nadzor i verovatno sad preko potrebne prihode od tamo plodnog tla za gajenje maka i proizvodnje heroina koja podmiruje polovinu svetske potražnje ove droge, što ostaje da se vidi jer je svojevremeno talibanska vlast zabranila proizvodnju opijuma.

Ugledni francuski politikolog, univerzitetski profesor Sami Nair je u osvrtu "Propast Zapada u Avganistanu" predočio ono što je već znano i kao iskustvo propalog pokušaja SAD da "arapsko proleće" usmere po zapadnim merilima, a to je da se "demokratija ne izvozi bombardovanjem, već mora biti ishod istinske volje naroda".

Sad je EU ponovo zazvonila na uzbunu jer zbog povlačenja američkih i NATO trupa iz Avganistana preti novi talas izbeglica, opet mahom preko Turske, i na desetine hiljada Avganistanaca već beže ka i preko granica sa susednim zemljama, u paničnom strahu od surove odmazde talibana koji su već počeli da najstrože primenjuju islamski zakon šerijat.

"Ništa osim osećanja propasti pre svega Vašingtona koji, kako je govorio predsednik Buš, upadom u Avganistan želi da uvede demokratiju i Obame koji je pričao o cilju stabilizacije", navodi španski list Pais koji dodaje da krivicu za to dele i evropski američki saveznici, uz opasku da je i u Kabulu ustoličena prozapadna vlada ogrezla u teškoj korupciji i nesposobnosti.

U komentarima i analizama u EU se podseća na zastrašujuću činjenicu da su, uprkos prisustvu desetina hiljada američkih i NATO vojnika i na operaciju Avganistan potrošenih neverovatnih dve hiljade milijardi dolara, 2.500 poginulih samo američkih vojnika, talibani sad ponovo blizu osvajanja vlasti i možda rušenja glavnog uporišta prozapadne vlade u Kabulu.

Dosad je u ratu s talibanima poginulo 50.000 civila i 70.000 pripadnika avganistanske vojske kojoj Amerikanci, koji se svi povlače najkasnije 31. avgusta, ostavljaju ogromne količine najsavremenijeg naoružanja, za koje, kažu sami Avganistanci, vrlo uskoro može preći u ruke talibana.

Strategija talibanskih vođa je, ukazuju evropski analitičari, da obećanjima da neće izvoziti islamsku revoluciju, smire susedne zemlje, naročito Kinu, s kojom već pregovaraju o saradnji i tvrde da neće podržavati ujgurske islamiste u kineskoj pograničkoj oblasti Sinđan.

Takođe zasad ne govore o ofanzivi na Kabul, ali navodno očekuju da dođe do nereda i pobuna stanovništva jer su uvereni da prozapadne vlasti u neosvojenom delu zemlje neće biti u stanju da obezbede hranu i život, pa će onda očekivati pomoć talibana.

U osvrtima analitičara u EU se podseća i da su Amerikanci zdušno pomagali islamske mudžahedine i pomogli stvaranju upravo Al-kaide koju su koristili za rušenje prosovjetskog režima u Avganistanu koji je pao 1989, ali su tad na vlast uz pomoć susednog Pakistana došli talibani.

Američki predsednik Džozef Bajden je nemačkoj radio i tv mreži Dojče vele, povodom povlačenja američkih trupa iz Avganistana, izjavio da su SAD tamo ostvarile svoje ciljeve uništenja terorista koji su napali Njujork 11. septembra 2001. i "smanjili terorističku pretnju".

Bajden je dodao da američke trupe nisu došle u Avganistan da im grade društveni poredak, jer je pravo i odgovornost avganistanskog naroda da odluči o sopstvenoj budućnosti i kako će upravljati zemljom.

Nemački list Cajt smatra da katastrofa preti i Kabulu i ostatku zemlje i kaže da "pare i naše iskreno saučešće ništa tu neće biti od pomoći" i ukazuje na upozorenje Ujedinjenih nacija da bi pad Kabula u ruke talibana izazvao "jednu od najvećih katastrofa poslednjih godina".

Bečki dnevnik Standard misli da je nadiranje talibana i pretnja Kabulu bila "najavljena katastrofa" i primećuje da su talibani već itekako bili na putu da ponovo osvoje velike delove Avganistana i pre no što su predsednici Donald Tramp i Bajden najavili povlačenje trupa.

Ruski Radio Komersant smatra da se s talibanima mora pregovarati "jer su oni već na vratima bivših sovjetskih republika u srednjoj Aziji", dok turski dnevnik Milijet predočava da će "ukoliko Avganistan ponovo postane uporište međunarodnog džihadizma, to postati još veća pretnja Turskoj".

Britanski nedeljnik Spektator misli da Avganistan zbog interesa susednih i svetskih sila može zadesiti sudbina haosa kakav je nastao u Libanu, dok list Azija tajms upozorava da "mir nije na vidiku u Avganistanu... kojem sledi velika bitka za uticaj suprotstavljenih Indije i Pakistana, kao i Amerike sučeljene s Kinom, Rusijom i Iranom".

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP