Evropska unija upozorila je talibane da će se, ako silom preuzmu vlast u Avganistanu, suočiti sa potpunom međunarodnom izolacijom i da više neće dobijati nikakvu pomoć iz inostranstva.

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel poručio je talibanima da  obnove dijalog sa avganistanskom vladom o budućnosti zemlje i da odmah obustave sve napade.

Ako talibani silom preuzmu vlast na Hindukušu i uspostave islamski kalifat, meće dobiti priznanje međunarodne zajednice, “nego će doživeti izolaciju i neće dobiti međunarodnu pomoć”, rekao je Borel 12. avgusta uveče, povodom sve oštrije ofanzive radikalnih islamista koji su zauzeli velike delove Avganistana.

I Nemačka je zapretila da će Avganistanu uskratiti finansijsku pomoć ako na vlast dođu talibani, prenela je agencija Frans pres.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas rekao je za javnu televiziju ARD “da Avganistan neće dobiti ni centa”, podsetivši da Nemačka toj zemlji svake godine daje 430 miliona evra na ime razvojne pomoći.

Mas je naglasio da je Avganistan upućen na tu pomoć iz inostranstva i bez nje ne može da preživi što, kako je rekao, znaju i talibani.

Prema oceni nemačkog ministra, islamistički talibani žele da učestvuju u vladi i da u njoj preuzmu dominaciju, a u tom slučaju će biti presudno kako će izgledati budući ustav Avganistana i kakava će prava ljudi uživati.   

Sličnu poruku o međunarodnoj izolaciji islamističke države koju bi talibani silom stvorili u Avganistanu, uputile su i mnoge druge države.

Pozivajući se na diplomatske izvore, agencija Rojters javila je 13. avgusta da Savet bezbednosti UN razmatra nacrt rezolucije u kojoj se oštro osuđuju napadi talibana na gradove i civile, i preti sankcijama za zločine i postupke koji ugrožavaju mir i stabilnost u Avganistanu.

U dokumentu se takođe ističe  “da UN ne priznaju islamski kalifat Avganistan i da neće podržati formiranje bilo kakve vlade koja bi bila nametnuta silom ili obnovom islamskog kalifata”.

Nacrt rezolucije, koji su sastavile Estonija i Norveška i u koji je Rojters imao uvid, mora da usvoji konsenzusom svih 15 članica Saveta bezbednosti.

Talibani, fundamentalistički sunitski islamisti iz paštunske etničke zajednice, su od početka povlačenja međunarodnih snaga početkom maja stavili pod svoju kontrolu velike delove zemlje.

Talibani su 13. avgusta zauzeli Laškar Gah, glavni grad provincije Helmand na jugu Avganistana, a dan ranije i  treći po veličini avganistanski grad Herat.

Za osam dana talibani su zauzeli skoro polovinu avganistanskih provincijskih prestonica.

Oni kontrolišu veći deo severa, zapada i juga zemlje. Kabul, Mazar-i-Šarif i Džalalabad su preostala tri velika grada koja su i dalje pod kontrolom vlasti.

Izvor: EURACTIV.rs, agencije

Foto: Beta/AP