Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da su talibansko zauzimanje Kabula i haotični napori evakuacije pokazali da Evropa treba da razvije sopstvene vojne kapacitete nezavisne od SAD.

Pad avganistanske vlade koju je podržavao Zapad, prizori sa aerodoma u Kabulu i strah od novog talasa izbeglica ponovo su pokrenuli debatu o potrebi da Evropa razvije kapacitete za samostalno delovanje.

Evropski lideri strahuju da Kabul neće biti izolovani slučaj i da bi buduće krize u Iraku ili u afričkom regionu Sahel mogle zahtevati sliče vojne misije obezbeđivanja evropskih državljana i interesa, možda bez podrške SAD.

"Duboko žalim zbog načina na koji su se stvari odvijale, ali niko nije pitao Evropljane za mišljenje", rekao je Borel.

Neke zemlje, dodao je, moraju da se zapitaju o američkom savezniku koji, kao što je rekao predsednik SAD Džo Bajden, ne želi da vodi tuđe ratove.

"Evropljani nemaju izbora. Moramo sami da se organizujemo da se suočimo sa svetom kakav jeste, a ne kakav sanjamo", kazao je šef evropske diplomatije.

Nekoliko američkih saveznika je tražilo od SAD da odloži povlačenje iz Avganistana, jer bez zaštite 6.000 američkih vojnika na aerodomu evropske operacije će možda morati da budu obustavljene.

Borel je u intevjuu za agenciju Frans pres ovog vikenda rekao da će biti teško evakuisati evropske državljane i Avganistance koji su sarađivali sa zapadnim zemljama pre nego što se Amerikanci povuku 31. avgusta.

Delegacija EU u Kabulu ima oko 400 avganistanskih službenika i njihovih porodica, ali je do sada evakuisano samo 150 ljudi.

"Problem je pristup aerodromu – američke kontrole i mere bezbednosti su veoma jake" i sprečavaju prolaz avganistanskog osoblja, rekao je Borel i dodao da je Brisel tražio od Vašingtona da pokaže "veću fleksibilnost".

EU već radi na razvoju "strateškog kompasa", okvira koji će članicama pomoći da povećaju diplomatski i vojni potencijal i obezbede "stratečku autonomiju".

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da situacija u Avganistanu "nije priča o uspehu međunarodne zajednice".

"Moramo analizirati kako EU može dalje da razvije sposobnosti i da pozitivno utiče na međunardone odnose da bi odbranila svoje interese. Strateška autonomija EU ostaje na vrhu naše agende", napisao je Mišel na Tviteru.

Za Borela to bi moralo da uključi zajedničke vojne snage za brzo reagovanje.

"Predložićemo da EU dobije ekspedicione snage od 50.000 pripadnika, sposobne da deluju u okonostima kao što smo videli u Avganistanu", rekao je Borel.

Najavio je da će u septembru posetiti Irak, Tunis i Libiju i kazao da će naredne krize biti u Iraku i Sahelu.

"Evropa reaguje samo u krizi. Avganistan bi mogao da je probudi. Došao je trenutak da joj damo vojnu snagu sposobnu da se bori ako bude neophodno", rekao je Borel.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Evropski parlament