Evropski parlament radi na predlogu Evropske komisije koji treba da osigura da minimalne plate u EU obezbeđuju pristojan život.

Pandemija korona virusa ponovo je ukazala na potrebu pravičnih minimalnih plata u EU, navodi se u saopštenju Parlamenta.

Podseća se da za minimalac rade mnogi od radnika koji su bili na "prvoj liniji odbrane" od pandemije, poput negovatelja, onih koji brinu o deci, zdravstvenih radnika, čistačica.

Minimalne plate predstavljaju najmanju sumu koju poslodavci moraju da isplate zaposlenima za njihov rad.

Iako sve članice EU imaju određenu praksu minimalne plate, ta naknada često ne pokriva troškove života.

Kako se navodi, sedam od deset radnika sa minimalnom platom u EU teško je "spajalo kraj sa krajem" u 2018.

Dodaje se i da je oko 10% evropskih radnika u riziku od siromaštva, kao i da žene čine gotovo 60% onih koji rade za minimalac u EU.

Iznos minimalne plate u EU veoma se razlikuje od zemlje do zemlje i u 2020. je išao od 312 evra u Bugarskoj do 2.142 evra u Luksemburgu. Jedan od glavnih razloga za tako široki raspon je razlika u troškovima života u zemljama EU.

U članicama EU postoje dve vrste minimalnih plata - zakonom propisane, kakve su u većini članica, i kolektivno ugovorene.

Kada je reč o kolektivno ugovorenim minimalnim platama, koje ima šest članica EU, plate se utvrđuju kolektivnim ugovorima između sindikata i poslodavaca i uključuju, u određenim slučajevima, minimalne zarade.

Inače, Evropski parlament, Savet i Komisija proglasili su u novembru 2017. Evropski stub socijalnih prava gde se potvrđuje posvećenost EU pravičnim zaradama.

U oktobru 2019. Parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da preloži zakonski instrument za pravičnije minimalne plate u EU.

Parlament je u izveštaju usvojenom u decembru 2020. istakao da direktiva o pravičnim platama treba da doprinese uklanjuju siromaštva zaposlenih i podstakne kolektivno pregovaranje.

Komisija je 2020. predstavila predlog direktive čiji je cilj da se unapredi adekvatnost minimalnih plata u EU.

Cilj je, kako se navodi, ne samo zaštita radnika u EU, već i uklanjanje jaza u platama između muškaraca i žena, jačanje podsticaja za rad i stvaranje jednakih uslova na jedinstvenom tržištu.

U predlogu se uzimaju u obzir nadležnosti i ugovorne slobode socijalnih partnera i ne postavlja se nivo minimne plate.

Cilj direktive treba da bude i promovisanje kolektivnog pregovaranja o zaradama u članicama EU.

Za zemlje koje imaju zakonom utvrđene minimalne plate, cilj je da se osigura da one budu na odgovarajućem nivou uzimajući u obzir socio-ekonomske uslove, kao i regionalne i sektorske razlike.

Odbor Parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja (EMPL) radi na Komisijinom predlogu i očekuje se da o njemu glasa u septembru nakon čega će se glasati i u Evropskom parlamentu.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta