Veliki gradovi centralne i istočne Evrope izabrali su liberalne i napredne gradonačelnike, ali malo je verovatno da će se društveni konzervativni stavovi promeniti na nacionalnom nivou.

Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević je najnoviji član kluba naprednih gradonačelnika izabranih u velikim gradovima centralne i istočne Evrope, piše sajt socialeurope.eu.

Tomašević je pobedio na izborima 31. maja, osvojivši 64% glasova. Njegov izbor ukazuje na socio-ekonomski razvoj i produbljivanje urbano-ruralnih, ekonomskih i socijalnih razlika.

U mnogim gradovima pobedu na izborima odneli su aktivisti, politički preduzetnici i liberalniji i proevropski orijentisani političari.

"Ovo ipak ne treba da posmatramo kao jak signal da se stavovi i obrasci glasanja menjaju na nacionalnom nivou. Mnogi građani centralne i istočne Evrope i dalje imaju snažne sklonosti ka društvenim konzervativnim politikama i političarima, iako ekonomske sklonosti sve više naginju ulevo", navodi se u tekstu profesorke Veronike Angel u Školi naprednih međunarodnih studija na Univerzitetu Džon Hopkins.

Prestonice i veliki gradovi privlače strane direktne investicije i glavna su destinacija unutrašnjih migracija radne snage.

Gradonačelnici u tim gradovima aktivno traže strategije da zaobiđu centralne vlade kako bi efikasnije apsorbovali evropska sredstva.

Jedan takav primer je "zapadni savez" koji su 2018. godine formirala četiri grada u Rumuniji blizu granice s Mađarskom, kako bi ubrzali razvoj i lakše privukli evropska sredstva i investitore.

Pored ciljeva ekonomskog razvoja, napredni gradonačelnici takođe žele da promovišu građanska prava i slobode.

Takav je bio slučaj sa "paktom slobodnih gradova" koji su 2019. potpisali gradonačelnici prestonica Višegradske četvorke – Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke.

Većina stanovnika gradova bi podržala takav politički miks, ali to ne ide dalje od granica grada.

Seoska područja karakterišu mala naseljenost, izolovanost, ekonomska neizvesnost i niski prihodi.

Glasači u tim mestima žele stabilnost i imaju manje nade u budućnost, zbog čega ruralne zajednice teže prihvataju progresivne poruke, ali bolje reaguju na kampanje u kojima se naglašavaju ekonomski podsticaji.

Nejednakosti između gradskih i seoskih zajednica teško će se promeniti bez uspešne politike konvergencije koju bi sprovodile nacionalne vlade ili EU, navodi se u tekstu.

Prema podacima EU, u gradovima centralne i istočne Evrope živi mnogo veći broj ljudi rođenih u drugoj zemlji. Strani državljani čine 17% stanovnika starijih od 15 godina u velikim gradovima, 12% u manjim gradovima i predgrađima i samo 6% u selima.

To doprinosi većoj toleranciji i slabijem prihvatanju nativističke agende koja karakteriše više desno orijentisane političke partije.

To takođe čini te zajednice otvorenijim za naprednije kandidate na lokalnim i nacionalnim izborima.

Stanovnici evropskih gradova i predgrađa su u proseku manje skloni nego seljaci da glasaju za evroskeptične partije, zbog čega će čelnici većih gradova i dalje postizati uspehe zbog svoje proevropske orijentisanosti.

U nekim zemljama, to će ih dovoditi u sukob sa vlastima na nacionalnom nivou.

Gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski je, na primer, zajedno s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim političar koji uživa najveće poverenje.

Prvi čovek Budimpešte Gergelj Karačonj je u najboljoj poziciji da se suprotstavi premijeru Viktoru Orabnu, a izborna koalicija praškog gradonačelnika Zdenjeka Hržiba zaostaje za vladajućom parijom ANO za 4-5%.

Karačonj, koga će verovatno podržati koalicija šest partija kao svog kandidata za premijera na parlamentarnim izborima 2022, da bi pobedio vladajući Fides mora da privuče umerene i neodlučne glasače. Njegov tim sada pokušava da dosegne do glasača u seoskim područjima i manjim gradovima.

"Posle pandemije javnost će nagraditi političare za koje veruju da mogu da osiguraju predvidivo, stabilno političko okruženje. Liberalni ili političari koji su protiv establišmenta će morati da ulože nadljudske napore da se odvoje od lokalnih politika i suprotstave aktuelnim nacional-populistima. Da bi to uradili, moraće da svoje stategije prilagode široj publici", ocenjuje se u tekstu.

Izvor: socialeurope.eu

Foto: Beta/Hina