Vladajuća Jedinstvena Rusija, lojalna ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima. Zvaničnici Jedinstvene Rusije saopštili su da je ta partija osvojila dvotrećinsku većinu u Državnoj dumi, što joj daje i mogućnost promene ustava.

Podaci Centralne izborne komisije pokazuju da je Jedinstvena Rusija, sa 90% prebrojanih glsova, na izborima održanim 17. do 19. septembra osvojila 49,66% glasova.

Na drugom mestu je Komunistička partija Genadija Zjuganova sa 19,56%, a treća krajnje desna Liberalno demokratska partija Rusije Vladimira Žirinovskog koja je osvojila 7,51%.

U parlament, prema podacima izborne komisije, sa osvojenih 7,38% glasova ulazi i Pravedna Rusija, koja podržava gotovo sve inicijative Putina, i sa osvojenih 5,33% stranka Novi ljudi, koja je formirana prošle godine i koju mnogi smatraju projektom Kremlja.

Reč je o rezultatima izbora za 225 poslanika Državne dume koji se biraju po proporcionalnom sistemu, odnosno preko izbornih lista, dok se preostalih 225 članova donjeg doma parlamenta bira po većinskom principu, individualnim nadmetanjem kandidata.

Na izborima po većinskom principu, kandidati Jedinstvene Rusije vode u 195 od 225 izbornih jedinica, prenela je agencija AP.

Preostale partije, od ukupno 14 koliko je izašlo na izbore, prema preliminarnim podacima nisu prešle Izborni prag od pet odsto, a među njima su i Stranka rasta, Građanska platforma, Jabloko, Zelena alternativa i još nekoliko manjih partija.

Do 18.00 po moskovskom vremenu 19. septembra, tri sata pre zatvaranja i poslednjeg birališta u Kalinjingradskoj oblasti, na izbore je izašlo 45,15% odsto od ukupno nešto manje od 111 miliona birača.

Uporedo sa izborima za Dumu, održani su i izbori za predsednike šest ruskih konstitutivnih federalnih jedinica i 39 regionalnih parlamenata.

Kao razlog za trodnevno glasanje navedena je loša epidemiološka situacija u zemlji, teško pogođenoj pandemijom korona virusa. Građani su mogli da glasaju i putem interneta i na biralištima.

Visoki funkcioner Jedinstvene Rusije Aleksandar Turčak rekao je 20. septembra da je ta partija na izborima osvojila dvotrećinsku većinu u Dumi. Partija preliminarno dobija 315 od 450 mandata, što joj omogućava da ima ustavnu većinu, rekao je Turčak.

Jedistvena Rusija je na izborima 2016. godine osvojila 54,2% odsto glasova i u sadašnjem sazivu Dume ima 343 od ukupno 450 poslaničkih mesta.

Parlamentarne izbore mnogi vide kao deo Putinovih nastojanja da promeni ustav, za šta mu je potrebna dvotrećinska većina u Dumi, i da tako zacementira vlast uoči predsedničkih izbora 2024. godine.

Izbori su održani u atmosferi višemesečnog oštrog obračuna sa opozicionim političarima, aktivistima i nezavisnim medijima.

Na parlamentarnim izborima nije bilo najuticajnijeg dela opozicije, pošto su ruske vlasti sve organizacije povezane sa vodećim kritičarem Kremlja Aleksejem Navaljnim proglasile ekstremističkim, a svim njihovim aktivistima, u skladu sa novim izbornim zakonom, zabranile da se kandiduju za javne funkcije.

Oko 50 sajtova iza kojih je stajao Navaljni je blokirano, uključujući onaj koji je bio posvećen aplikaciji "Pametno glasanje". Ta aplikacija je osmišljena sa ciljem slabljenja Jedinstvene Rusije, s obzirom da je biračima trebalo da ukaže koji učesnici izbora imaju najveće šanse da poraze kandidate vladajuće stranke.

Kompanije Epl i Gugl u petak su uklonile tu aplikaciju iz svojih onlajn prodavnica pod pritiskom Kremlja, dok je Jutjub blokirao pristup video-klipovima sa kandidatima kojima je aplikacija "Pametno glasanje" davala šansu protiv vladajuće stranke.

Saveznici Navaljnog, koji izdržava zatvorsku kaznu po presudama za koje tvrde da su političke, ocenili su da blokada aplikacije i navodi o izbornim nepravilnostima ukazuju na nesigurnost Kremlja da će rezultati izbora biti onakvi kakve vrh vlasti želi.

Glasanje su, prema tvdnjama opozicionih aktivista, obeležile i brojne nepravilnosti, uključujući manipulacije glasačkim listićima, punjenje biračkih kutija i organizovano glasanje istih osoba na različitim biračkim mestima, piše AP.

Izborna komisija je potvrdila najmanje osam slučajeva manipulacija glasačkim listićima u šest regiona. Komisija je proglasila nevažećim 7.465 listića u 14 regiona.

Takođe, izborna komisija još nije objavila rezultati elektronskog glasanja preko interneta, a opozicija tvrde da su u pitanju milioni glasova, pre svega u Moskvi i Sankt Peterburgu, koje vladajuća partija želi da ukrade.

Izbore karakteriše i odsustvo međunarodne posmatračke misija OEBS-a, koja je u avgustu saopštila da neće pratiti izbore zbog uslova koje su postavile ruske vlasti. Rusku neformalnu posmatračku organizaciju Golos, vlasti su sredinom avgusta proglasile stranom agenturom.

Izvor: EURACTIV.rs, agencije

Foto: Beta/AP