Evropska unija je izrazila duboku zabrinutost zbog odnosa ruskih vlasti prema opoziciji, civilnom društvu i nezavisnim medijima i pozvala ih da promene ophođenje.

U izjavi povodom parlamentarnih, regionalnih i lokalnih izbora u Rusiji, održanih od 17. do 19. septembra, visoki predstavnik EU Žozep Borel je naveo da je EU "zabeležila da su nezavisni i pouzdani izvori prijavili ozbiljne neregularnosti".

"EU žali što je odluka Rusije da oštro ograniči veličinu i format međunarodne posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) sprečila njen dolazak", naveo je Borel.

Dodao je da je uoči izbora u Rusiji došlo "do pojačane represije" nad opozicionim političarima, organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima i novinarima.

"To je za rezultat imalo ograničenje izbora za ruske birače i njihove mogućnosti da dobiju potpune i tačne informacije o kandidatima", napisao je šef evropske diplomatije.

"EU ponovo ističe svoju zabrinutost zbog kontinuiranog sužavanja prostora za opoziciju, građansko društvo i nezavisne glasove širom Rusije. EU poziva rusko rukovodstvo da prekine takav negativan razvoj", naveo je Borel.

On je naveo i da Rusija treba da se pridržava obaveza koje je preuzela u okviru UN, OEBS, i Saveta Evrope, u pogledu zaštite ljudskih prava i demokratskih vrednosti.

Borel je naveo i da EU ne priznaje i da neće priznati "nezakonitu rusku aneksiju Krima i grada Sevastopolja" i da zato "ne priznaje ni takozvane izbore održane na okupiranom poluostrvu Krim".

"Odluka Rusije da uključi stanovnike Donjecke i Luganske oblasti u Ukrajini u parlamentarne, regionalne i lokalne izbore u suprotnosti je sa duhom i ciljevima sporazuma iz Minska. EU ostaje nepokolebljiva u podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine", dodao je Borel.

Na izborima održanim od 17. do 19. septembra, partija Jedinstvena Rusija, lojalna šefu države Vladimiru Putinu, uspela je da osvoji dvotrećnisku većinu u Dumi. Izbore mnogi vide kao deo Putinovih nastojanja da stekne potpunu kontrolu u parlamentu i tako zacementira vlast uoči predsedničkih izbora 2024. godine.

Izbori su održani u atmosferi višemesečnog oštrog obračuna sa opozicionim političarima, aktivistima i nezavisnim medijima i na njima je bilo zabranjeno učešće svim pojedincima i organizacijama povezanim sa vodećim kritičarem Kremlja Aleksejem Navaljnim.

Izbori su održani i na poluostrvu Krim, koje Rusija anketirala 2014. godine, kao i u samoproglašenim proruskim republikama Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine.

Ukrajinska agencija Ukrinform prenela je, pozivajući se na ruske zvaničnike, da je u Donjecku i Lugansku glasalo 150.000 ljudi koji poseduju rusko državljanstvo. Ti zvaničnici su rekli da je broj verovatno i veći, pošto je ruski pasoš na istoku Ukrajine dobilo 650.000 ljudi, od kojih su mnogi prijavljeni u Rusiji i tamo i glasali.

Kijev je 17. septembra "snažno osudio nezakonito organizovanje" ruskih izbora na "privremeno okupiranoj teritoriji Krima",  kao i prinudno glasanje ukrajinskih državljana u Donjecku i Lugansku kojima su "ilegalno izdati ruski pasoši".

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: EU