Evropska komisija, Parlament i Savet počeće 27. oktobra pregovore o konačnoj verziji novog mandata Europola koja bi mogla da bude gotova do decembra, najavio je ministar unutrašnjih poslova Slovenije Aleš Hojs.

U intervjuu za EURACTIV.com, Hojs je rekao da su "stavovi Saveta i Evropskog parlamenta o tom pitanju prilično bliski" i da se politički dogovor o revidiranom mandatu Evropske policijske agencije može očekivati "do kraja godine", do kada traje i predsedavanje EU Slovenije.

Uloga agencije za saradnju policija EU uglavnom je da prikuplja podatke o prekograničnim istragama i stavi ih na raspolaganje nacionalnim vlastima.

Novim mandatom Europol bi međutim trebalo da dobije ovlašćenje da izdaje svoja upozorenja na potencijalne osumnjičene. Taj novi mandat uključuje i reformu Šengenskog informacionog sistema (SIS), najveće evropske baze podataka za upravljanje granicom.

Europol je razvio ekspertizu u prikupljanju velike količine podataka za identifikaciju kriminalnih profila, zbog čega se 2020. sukobio sa Evropskim supervizorom za zaštitu podataka.

Izmenjeni mandat značajno proširuje kapacitet agencije na tom planu i omogućava stručnjacima EU da sarađuju sa privatnim licima, obrađuju lične podatake za potrebe krivične istrage i razvijaju alate za veštačku inteligenciju.

Nakon što je reforma Europola usvojena u Evropskom parlamentu, kritičari su rekli da je izmenjeni mandat te agencije u suprotnosti sa rezolucijom EP o upotrebi veštačke inteligencije od strane policije u Evropi.

U toj rezoluciji se izražava protivljenje upotrebi automatizovanih alata za "predviđanje" ponašanja kriminalaca i poziva na zabranu biometrijskog masovnog nadzora.

"Kriminalci su prilagodili svoj modus operandi novoj digitalnoj stvarnosti i zato je neophodno da se Europolu obezbedi da bolje podrži članice u borbi protiv ovih evoluirajućih bezbednosnih pretnji", rekao je evroposlanicima izvestilac za reformu Europola Havijer Sarsalehos.

"Razmena podataka je veoma važna, članice se slažu jer znamo iz prošlosti da je to pomoglo da se spreče neki teroristički napadi širom bloka", rekao je Hojs.

Međutim, grupe za zaštitu građanskih prava smatraju da predloženi mandat predstavlja "blanko ček" za policiju da kreira sisteme veštačke inteligencije koji mogu da budu pretnja osnovnim ljudskim pravima.

Hojs je rekao da se "aposlutno" ne slaže da je upotreba veštačke inteligencije i analitike podataka u krivičnom pravosuđu razlog za brigu i da bi "bilo glupo ne dati takve alate našoj policiji i našim policajcima".

"Ako se pitate kako da zaštitimo našu decu, ne mislim da iko treba da stavi bojazni oko zaštite privatnosti ispred dobrobiti ljudi, naravno uz adekvatnu zaštitu", rekao je slovenački ministar.

"Takvi alati se razvijaju za veoma specifične potrebe policije i mi ćemo striktno pratiti njihovu upotrebu i nikome nećemo dozvoliti da zloupotrebi prikupljene podatke", istakao je Hojs.

Prema predlogu, Europol će obrađivati i podatke od privatnih provajdera i trećih zemalja koje nemaju "čvrste" zakone o zaštiti podataka.

"Mogućnost da Europol prima i analizira lične podatke dobijene od privatnih aktera jeste važno rešenje koje bi omogućilo brže i efikasnije policijske istrage", rekao je Hojs ali nije odgovorio na pitanje da li će Europol moći da deli podatke o građanima EU sa trećim zemljama.

Sarsalehos, vodeći pregovarač sa strane Parlamenta, izneo je stavove u prilog potrebama policija ali su u kompromisnom tekstu ipak dodate neke mere zaštite.

Mnogo kontroverznije pitanje, očekuje se, biće reforma sistema SIS koju nekoliko članica EU ne prihvata jer smatra da ograničava ključnu nacionalnu nadležnost.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Europol