Ekonomisti Evropskog stabilizacionog mehanizama (ESM) u novom "papiru" za diskusiju predložil su pojednostavljenje fiskalnih pravila u bloku nakon što je Komisija pokrenula njihovo preispitivanje.

U dokumentu za diskusiju ESM, mehanizma koji je odgovoran za pružanje hitne fiskalne podrške članicama u slučaju finansijskih potresa, autori ukazuju na ono što je dobro u fiskalnom okviru EU ali i na potrebu da se pravila promene.

Ocenjuje se da je važeći fiskalni okvir EU pomogao da se unapredi fiskalna koordinacija i doprineo poziciji koja je omogućila Uniji da reaguje na ekonomske potrese izazvane pandemijom.

Međutim, oni vide potrebu da se fiskalna pravila EU promene.

Ekonomisti tvrde da "nova ekonomska realnost zahteva novi pogled na evropska fiskalna pravila". Odlike te nove ekonomske stvarnosti su mala cena zaduživanja za članice EU i visoki nivoi duga posle pandemije.

Autori radnog dokumenta takođe kritikuju tekući fiskalni okvir zbog kompleksnosti.

Konkretno, autori smatraju da granica za javni dug treba da bude podignuta sa 60% BDP na 100% BDP.

Međutim, kada je reč o deficitu, oni se zalažu da granica ostane na maksimalno 3% BDP.

Takođe, ekonomisti ESM predlažu da se pravila o strukturnom deficitu zamene pravilima o rashodima. Pravila kojima se trenutno ograničava strukturni deficit kritikuju se zbog oslanjanja na varijable koje se ne mogu uočiti i neprozirne metode računanja.

Pravilo rashoda, koje ekonomisti predlažu, ograničilo bi javnu potrošnju svih članica. Kako se navodi, da su ekonomisti ESM to mogli da realizuju, rashodi ne bi rasli brže od ekonomskog rasta.

Prema važećim fiskalnim pravilima, zemlje sa dugom iznad 60% BDP moraju da smanje nivo duga za dvadesetinu razlike između tekućeg nivoa duga i granice od 60% BDP.

Za visoko zaduženu zemlju poput Italije, to znači smanjenje duga za oko 5% godišnje, što znači gušenje ekonomskog rasta.

Smanjenje duga i dalje je cilj

Ekonomisti ESM kažu da zemlje treba da nastave da poštuju princip smanjenja nivoa duga ako je iznad 100% BDP. U tom cilju, zemlje bi trebalo da imaju primarni suficit u svim godinama, čak i u vreme ekonomske krize.

Evropska komisija je pre nedelju dana pokrenula preispitivanje fiskalnih pravila EU i komesar Paolo Đentiloni pozvao je na široku debatu "bez tabua". U Komisiji veruju da će debata pomoći da se prevaziđu ukorenjeni stavovi o fiskalnoj politici i da je kompromis moguć.

Dokument ESM treba posmatrati u svetlu šire debate i nije prvi doprinos. Naime, malo pre nego što je Komisija pokrenula preispitivanje fiskalnih pravila, predsednik ESM Klaus Regling založio se za reformu.

Regling, koji se smatra jednim od arhitekata fiskalnog okvira, upozorio je da bi neka pravila mogla da postanu "ekonomski besmislena".

Evropska komisija trenutno prikuplja povratne informacije od članica i zainteresovanih strana i očekuje se da predstavi predlog reforme 2022.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com