I ove jeseni časovnici širom Evrope biće pomereni za sat unazad jer se članice EU nisu saglasile oko ukidanja sezonskog pomeranje sata koje je predložila Evropska komisija.

Letnje računanje vremena u Srbiji i zemljama Evrope prestaje u nedelju 31. oktobra kada se časovnici vraćaju jedan sat, sa 03.00 na 02.00.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi - boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.

EU je međutim odlučila da zbog izostanka veće koristi od toga, 2021. odustane od pomeranje satova dvaput godišnje, prepuštajući članicama da odluče da li će tada trajno usvojiti "letnje" ili uobičajeno - "zimsko" računanje vremena.

Države članice EU vratiće ipak i ove jeseni časovnike za jedan sat unatrag, jer nisu postigle saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre tri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno oktobru.

Evropski parlament je 2019. podržao predlog direktive kojom se od 2021. na nivou EU ukida polugodišnje pomeranje sata, a zemljama članicama prepušta odluka da li će se opredeliti za letnje ili "zimsko" računanje vremena.

Nova direktiva ne znači automatsko ukidanje letnjeg računanja vremena u EU ni uvođenje "jedinstvenog vremena" u Evropi, već okončava praksu usklađenog pomeranja sata na nivou EU i omogućava državama članicama da odaberu vlastiti način računanja vremena.

Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja pa dogovor o predlogu EK neće biti jednostavan.

U EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle na primer na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.

S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

Prema ranijim istraživanjima, velika većina građana EU (84%) smatra da treba odustati od pomeranja sata, a većina unutar te većine želi da se zadrži letnje računanje vremena tokom cele godine.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta