Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je članice EU da prošire sankcije protiv beloruskih vlasti koje su, kako je navela, odgovorne za priliv migranata na granicu Poljske. Takođe se razmatraju sankcije EU za avio-kompanije koje dovoze migrante u Minsk. Poljska očekuje da najnovija eskalacija migrantske krize na granici sa Belorusijom traje danima.

Na granici sa Poljskom boravi oko 4.000 izbeglica a u Belorusiji na putu u EU možda i 15.000.

Brisel optužuje režim beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da je orkestrirao dolazak migranata na istočne granice EU nakon što je EU uvela sankcije Minsku zbog brutalne represije protiv opozicije.

Fon der Lajen je od članica zatražila da "konačno odobre proširenje sankcija beloruskim vlastima odgovornim za hibridni napad" (na poljskoj granici) dodajući da će EU "ispitati kako da sankcioniše, uključujući stavljanjem na crnu listu, avio-prevoznike iz trećih zemalja koji su aktivni u trgovini ljudima".

"Instrumentalizacija migranata u političke svrhe je neprihvatljiva", istakla je Fon der Lajen.

Osim proširenja sankcija Minsku, predsednca Komisije je rekla da će EU "istražiti mogućnosti sankcionisanja i stavljanja na crnu listu avio-kompanija iz trećih zemalja" koje dovoze ljude u Belorusiju.

Fon der Lajen je najavila i da će dva visoka zvaničnika EU - potpredsednik EK Margaritis Shinas i visoki predstavnik Žozep Borel, otputovati u zemlje porekla migranata kako bi "osigurali da one rade da spreče da njihovi državljani upadnu u zamku beloruskih vlasti".

EU će takođe zajedno sa telima UN istražiti kako da se spreči humanitarna kriza u zoni granice.

Inače, još letos je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis potvrdio za EURACTIV da su zvanični entiteti, poput avio-kompanija i turističkih agencija, umešani u organizaciju trgovine ljudima preko Belorusije.

"Učestvovanje u trgovini ljudima je svuda ilegalno i, ako možemo da otkrijemo ko to radi, posebno ako je reč o zvaničnom telu, treba da mu uvedemo sankcije", rekao je tada litvanski ministar.

Sankcije uvedene Belorusiji u junu pogodile se ključne sektore dok sankcije EU trenutno ciljaju i na 166 beloruskih zvaničnika, uključujući Lukašenka i njegova dva sina.

Ipak, članice EU do sada su bile oprezne oko narednog koraka. Kako prenosi EURACTIV, radi se na petom paketu sankcija koji će biti predstavljen ministrima spoljnih poslova EU na redovnom sastanku sledeće nedelje.

Istovremeno su nemačke vlasti pozvale 9. novembra EU da preduzme mere da se zaustavi priliv migranata iz Belorusije na poljsku granicu, javio je AFP.

"Poljska ili Nemačka ne mogu same da se suoče s tim", izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer za list Bild od 9. novembra i dodao da poziva EU da se zajednički reši to pitanje.

Nemački ministar je rekao da EU treba da pomogne poljskoj vladi u obezbeđenju granice. "To bi trebalo da bude posao Evropske komisije koju pozivam da preduzme mere", rekao je Zehofer.

Reagovao je i NATO, ocenivši "neprihvatljivim" način na koji Belorusija "koristi" pitanje migracija.

Alijansa je pozvala Belorusiju da poštuje međunarodno pravo i navela da će brinuti za bezbednost svojih članova i pomno pratiti situaciju na granicama Litvanije, Letonije i Poljske.

I UN su osudile iskorišćavanje izbeglica u političke svrhe, rekao je portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.

"Ljudi nikada ne treba da se koriste kao politički pioni, posebno ako je reč o ljudima koji su ranjivi, koji samo traže sigurnost, bilo da je u pitanju azil, bilo da su migranti iz bilo kog razloga. Postoje osnovni principi koji su obavezujući za sve a sadržani su u Konvenciji o izbeglicama", naglasio je on.

Poljski zvaničnici predstaviće 9. novembra u Briselu detalje najnovijih zbivanja na granici sa Belorusijom a ambasador Poljske u UN zatražio je konsultacije sa ambasadorima članica EU kako bi se stanje na belorusko-poljskoj granici stavilo pred Savet bezbednosti UN.

"Naše procene pokazuju da u Belorusiji ima čak 12.000 do 15.000 migranata. U ponedeljak (8. novembra) u oblast oko Kužnjice dovedeno je oko 4.000. Njihov pritisak i aktivnosti trajaće danima ako ne i duže", kazao je portparol koordinatora poljskih specijalnih službi Stanjislav Žarin.

Poljske vlasti od jutros su do daljeg obustavile sav saobraćaj i promet roba na graničnom prelazu Kužnjica sa Belorusijom pošto su nakon jučerašnjih pokušaja da uz pomoć grana, klješta i klada savladaju ogradu od žilet žice koju je na granici postavila Poljska, migranti mahom iz Iraka i Srednjeg istoka ostali da noće kraj granice pod šatorima.

"Nepropusnost poljske granice je naš nacionalni interes. Ali sada je ulog i stabilnost i bezbednost cele EU. Taj hibridni napad Lukašenka je uperen protiv svih nas. Nećemo dozvoliti da nas zastraše i zajedno sa našim partnerima u NATO i EU branićemo mir u Evropi", poručio je na Tviteru poljski premijer Mateuš Moravjecki pošto je jutros zajedno sa ministrom odbrane Marijušom Blaščakom obišao graničare, vojnike i policajce kod Kužnjice.

Poljska je dobila podršku saveznika u EU i NATO za odbranu istočne granice i dizanje zida visokog pet metara, pošto od leta raste pritisak da se otvori nova migrantska ruta kada u Minsk iz bliskoistočnih prestonica stiže već oko 40 letova nedeljno, dok ih je u proleće pre početka krize bilo svega 17.

S druge strane, vlasti Belorusije upozorile su 9. novembra Poljsku da "ne koristi provokacije" na granici, gde nekoliko hiljada migranata čeka da uđe na teritoriju EU dok su poljski vojnici raspoređeni na granici, javio je AFP.

Minsk je ocenio kao "neodržive" pokušaje Poljske da prebaci odgovornost na Belorusiju "za migrantsku krizu na granici".

"Poljsko ministarstvo odbrane ne traži konstruktivno rešenje tog pitanja i namerno podiže trenutnu konfliktnu situaciju na politički nivo", navele su beloruske vlasti.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP