Evropski parlament usvojio je zakon koji predviđa jačanje kapaciteta i nadležnosti dosadašnje Evropske kancelarije za podršku azilu (EASO). Nova Evropska agencija za azil sa proširenim mandatom treba da doprinese harmonizaciji evropskog sistema azila i olakša saradnju članica EU u toj oblasti.

Evroposlanici su odobrili novi mandat koji daje veće operativne i tehničke kapacitete EASO, kancelariji osnovanoj 2011. godine čije je sedište u Valeti, na Malti, saopštio je Evropski parlament.

U zakonu se navodi da će se, u skladu sa tim proširenim nadležnostima, EASO ubuduće zvati Evropska agencija za azil.  

Prerastanje kancelarije EASO u agenciju EU deo je sveobuhvatne reforme evropskog sistema azila EU, koji je u septembru 2020. predložila Evropska komisija.

Cilj reforme je stvaranje koherentnog evropskog sistema azila koji dobro funkcioniše, a predlog komisije, između ostalog, predviđa bržu proceduru odlučivanja o dodeli azila na samim spoljnim granicama EU, ali i bržu repatrijaciju odbijenih tražilaca.

Evropski parlament saopštio je da će Agencija za azil zemljama EU, na njihov zahtev, pružati operativnu i tehničku pomoć.

U to, kako se navodi, spada i "podrška prilikom identifikacije i registracije stranih državljana, podrška nacionalnim organima u vođenju postupka dodele međunarodne zaštite, uključujući i krizne situacije i preseljenja, kao i generalno u sprovođenju jedinstvenog evropskog sistema azila (CEAS)".

Agencija će biti zadužena i za izradu operativnih standarda, analiza i smernica kao i za obuku u oblastima vezanim za sprovođenje politike azila.

U Agenciji za azil će, na zahtev evroposlanika, biti stvorena i nova funkcija Poverenika za ljudska prava, koji će biti zadužen za novouvedeni mehanizam za žalbe.  

Poverenik će ujedno biti zadužen da obezbedi da sama agencija u sprovođenju politike azila poštuje osnovna ljudska prava.

Biće obrazovan i rezervni tim od najmanje 500 stručnjaka za azil iz zemalja EU, koji će po potrebi uz eksperte same agencije moći brzo da budu angažovani na terenu i pružaju operativnu pomoć.

Zakon predviđa da od 2024. godine Agencija počne da nadzire kako članice EU sprovode pojedine aspekte jedinstvenog sistema azila, da bi se identifikovali eventualni nedostaci.

Ta kontrola će se, između ostalog, odnositi na poštovanje kriterijuma za dodelu međunarodne zaštite tražiocima azila, uključujući i poštovanje osnovnih prava, prava dece i pravila postupka, kao i na uslove smeštaja tražilaca zaštite, navodi se u saopštenju.

Izvestilac Evropskog parlamenta, bugarska evroparlamentarka Elena Jončeva ocenila je da usvajanje nove regulative predstavlja "istorijski trenutak u reformi jedinstvenog evropskog sistema azila" i da je postavljen kamen temeljac za novi sistem.

Međutim, kako navodi agencija Frans pres, mnogi delovi reforme sistema azila su i dalje predmet sporenja među zemljama EU i još ni izdaleka nisu dobili zeleno svetlo.

Istočne članice EU odbijaju te planove uz primedbu da oni i dalje barataju kvotama za raspodelu izbeglica i migranata unutar EU.

Sa druge  strane, zemlje na spoljnim granicama kroz koje najveći broj migranata ulazi u EU, kao što su Italija ili Grčka, smatraju da planovi ne previđaju pravednu podelu tereta.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je ranije da je potrebno da se u EU odluke o azilu donose brže i poštenije i da budu istog kvaliteta širom Unije.

Prema njenim rečima, nova agencija takođe će pomoći EU da se sa krize prebaci na pripravnost i odgovor, što je ključni korak ka održivom upravljanju migracijama u Evropi.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EASO