Podrška populističkim uverenjima u Evropi je znatno opala tokom protekle tri godine, prema istraživanju agencije YouGov, sa upadljivo manjim brojem ljudi koji se slažu sa ključnim iskazima napravljenim za merenje populističkog raspoloženja.

Godišnje istraživanje, koje se sprovodi u saradnji sa britanskim listom Gardijan, pokazalo je da je podrška populističkim uverenjima u stalnom padu u 10 evropskih zemalja, zbog čega autori veruju da je izborna privlačnost nekih od njih dostigla vrhunac.

Politički naučnici smatraju da ovi rezultati pokazuju "jasan obrazac opadanja podrške populizmu", ali da možda prikrivaju veću radikalizaciju među populističkim glasačima i da bi pandemija mogla biti razlog.

U Francuskoj je procenat onih koji veruju da "volja naroda treba da bude najviši princip politike njihove zemlje", što je ključno načelo populizma, opao sa 66% 2019. godine na 62% 2020. a ove godine na 55%.

Veliki pad zabeležen je i u Nemačkoj (sa 66% 2019. na 61% 2021), Danskoj (sa 61% na 50%), Španiji (sa 75% na 65%), Italiji (sa 72% na 64%) i Poljskoj (sa 80% na 65%).

Podrška uverenju da je "moja zemlja podeljena na običan narod i korumpiranu elitu koja ga eksploatiše" opala je sa 61% na 49% u Francuskoj, sa 54% na 46% U Nemačkoj, sa 42% na 36% u Švedskoj, sa 29% na 15% u Danskoj, sa 70% na 65% u Španiji, sa 65% na 54% u Italiji, sa 73% na 63% u Poljskoj.

Sa iskazom da se "mnogo važnih informacija namerno krije od javnosti zbog ličnog interesa" takođe se slaže sve manje ljudi. Za tri godine taj procenat je opao za 6% do 17%, ali je i dalje visok u nekim zemljama, na primer Španiji (79%).

Populizam je kao politička snaga brzo rastao, a podrška populističkim partijama na nacionlnim izborima širom Evrope je za 20 godina porasla sa 7% na više od 25%.

Populistički lideri, uglavnom iz krajnje desnice, kao što su Mateo Salvini u Italiji, Marin le Pen u Francuskoj, Viktor Orban u Mađarskoj i Džimi Akeson u Švedskoj, postali su veoma popularni, a populstičke partije su bile ili su i dalje u vladama u nekoliko članica EU.

Politički sociolog na Univerzitetu u Amsterdamu i stručnjak za populizam Matajs Rodojn izjavio je da je istraživanje pokazalo "jasan pad" podrške populističkim idejama tokom protekle tri godine.

Međutim, iako se iz rezultata istraživanja može zaključiti da birači u proseku postaju umereniji i manje podložni populističkim idejama, "mala, veoma glasna grupa ljudi koja glasa za populističke radikalne desničarske partije, možda je postala radikalnija – više, pre nego manje populistička".

Uprkos sve većoj rasprostranjenosti teorija zavere tokom pandemije kovida-19, istraživanje je pokazalo u nekoliko zemalja kontinuirani pad broja ljudi koji u njih veruju.

Sa tvrdnjom da "moć nekoliko posebnih interesa sprečava zemlju da napreduje" slaže se 14% manje anketiranih u Francuskoj, 5% manje u Nemačkoj, 9% u Švedskoj, 15% u Danskoj, 10% u Španiji, 12% u Italiji i 11% u Poljskoj.

Sličan trend zabeležen je i u nekoliko zemalja van EU, uključujući Brazil i Meksiko, ali ne i u Indiji, Tajlandu i posebno SAD, gde za tri godine nije bilo većih promena u stepenu podrške iskazima korišćenim u istraživanju.

Autori istraživanja ukazuju da činjenica da se od 2019. do 2021. nisu pojavili značajniji trendovi koji bi pokazali da populističko raspoloženje ide u suprotnom smeru, "možda sugeriše da je slava populističkih uverenja već dostigla vrhunac u različitim delovima sveta".

Istraživanje je opet pokazalo da se Danska ističe kao nešto poput bastiona antipopulističkog raspoloženja, sa izuzetno niskim stepenom slaganja sa većinom iskaza u poređenju s drugim zemljama.

Na primer, samo 8% ispitanika u Danskoj se slaže da se "može reći da li je osoba dobra ili loša na osnovu njene politike", 18% veruje da posebni interesi sprečavaju napredak, a 15% misli da je njihova zemlja podeljena na običan narod i korumpiranu elitu.

Rezultati ispitivanja takođe pokazuju da su, kada su u pitanju praktične posledice populističkog pristupa politici, kao što je bio Bregzit, mnogi Evropljani skloni da zauzmu neutralniji stav.

Upitani kako je izlazak Velike Britanije iz EU uticao na ekonomsku situaciju i jedinstvo bloka, ispitanici su uglavnom rekli da ukupno gledano nije bilo neke razilke.
Ipak, bilo je više onih koji su imali negativan stav od onih sa pozitivnim gledištem.

Samo 6% ispitanika u Nemačkoj smatra da je Bregzit uticao na veće jedinstvo članica EU, a 20% misli suprotno.

U Španiji je 37% učesnika istraživanja ocenilo da je Bregzit imao negativan ekonomski uticaj na EU, a samo 8% je reklo da je imao pozitivne efekte.

U istraživanju sprovedenom u avgustu i septembru učestvovalo je oko 24.000 ljudi u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj Grčkoj, Italiji, Mađarskoj, Poljskoj, Španiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji i 17 država van Evrope, uključujući Australiju, SAD, Brazil, Meksiko, Tursku, Rusiju, Kinu, Japan i Južnoafričku Republiku.

Izvor: Guardian

Foto: Pixabay.com