Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Slobodna demokratska partija (FDP) postigli su dogovor o formiranju nove vlade koja će okončati 16-godišnju eru kancelarke Angele Merkel. Socijaldemokrata Olaf Šolc predvodiće prvu tropartijsku vladu u istoriji Nemačke.

Šolc, dosadašnji vicekancelar i ministar finansija, rekao je da očekuje da članovi tri partije u narednih deset dana daju saglasnost na sporazum o novoj vladajućoj koaliciji.

U tom slučaju, parlament bi trebalo da izabere Šolcovu vladu u drugoj nedelji decembra.

Fokus "semafor koalicije", nazvane po njihovim stranačkim bojama, biće na klimatskim promenama, digitalizaciji, osiguranju blagostanja i društvene kohezije.

Među prvim merama nove vlade biće uvođenje obavezne vakcinacije za sve koji borave na mestima gde se nalaze ranjive osobe, kao što su bolnice i domovi za stare, uz mogućnost proširenja primene tog propisa.

Nemačka prethodnih nedelja beleži skok broja novih infekcija, a tranzicija vlasti je u izvesnoj meri uticala na odgovor vlade na novi talas pandemije.

Kao ključne tačke spoljne politike vlade Šolc je istakao značaj prijateljstva sa Francuskom i partnerstva sa SAD.

Nova vlada neće tražiti "najmanji zajednički sadržalac, već politiku velikih uticaja", kazao je Šolc, čija je partija osvojila najviše glasova na izborima 26. septembra.

Socijaldemokrate su i do sada su bile u vladi, ali kao manjinski partner demohrišćanskog bloka Angele Merkel.

Nemačka će, prema koalicionom sporazumu, ostati deo dogovora NATO o raspodeli nuklearnog oružja, iako su Zeleni otvoreno kritikovali prisustvo nuklearnog oružja na nemačkoj teritoriji.

Nemačka ne poseduje nuklearno oružje, ali je u bazi Bihel na zapadu zemlje stacionirano oko 20 američkih nuklearnih bombi. Nova vlada namerava i da zameni zastarele borbene avione "tornado", jedine koji mogu da nose američke atomske bombe.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je prilikom nedavne posete Berlinu upozorio da bi odluka Nemačke da ukloni atomske bombe sa svoje teritorije značila njihovo premeštanje na istok Evrope, što bi moglo da izazove kontramere Rusije.

Koalicija takođe želi da dozvoli nemačkoj vojsci da naoruža bespilotne letelice, a s druge strane, namerava da zakonom bolje kontroliše izvoz nemačkog oružja i proizvoda namenske industrije.

Kopredsednik Zelenih Robert Habek rekao je da će mere nove vlade usmeriti Nemačku ka dostizanju ciljeva Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine.

Sporazum predviđa da se od 2030. godine 80% potrošnje struje podmiruje iz obnovljivih izvora energije.

Cilj nove vlade je da na putevima bude 15 miliona potpuno električnih vozila i da se broj stanica za punjenje poveća sa sadašnjih 49.000 na milion.

Nova vlada, između ostalog, planira da poveća minimalac sa sadašnjih 9.60 na 12 evra na sat, a isključila je mogućnost povećanja poreza.

Najavljeno je da će od 1. januara 2023. biti ukinuta taksa koju su potrošači plaćali uz cenu struje, a iz koje je do sada finansiran razvoj obnovljivih izvora energije.

Kada je reč o migrantskoj politici, članice koalicije dogovorile su da ubrzaju proceduru dodele azila, postupak spajanja porodica ali i repatrijaciju.

Partije semafor koalicije planiraju i da olakšaju strancima sticanje nemačkog državljanstva, što bi ubuduće po pravilu postalo moguće posle pet godina.

Nova vlada planira i da dozvoli prodaju kanabisa punoletnim osobama.

Prema koalicionom sporazumu o formiranju vlade, socijaldemokrate će dobiti šest ministarstava, Zeleni pet a liberali četiri, ali se u dokumentu ne navode imena ministara.

Socijaldemokrate će preuzeti ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, novo ministarstvo za građevinarstvo, kao i resore zdravstva, rada i socijalnih pitanja, i ekonomsku saradnju. SPD će imenovati i ministra u kabinetu kancelara.

Na čelu ministarstava za finansije, saobraćaj, obrazovanje i pravdu biće Liberali.

Zeleni će dobiti novoformirano ministarstvo privrede i klime, ministarstvo spoljnih poslova kao i resor zaštite čovekove okoline i potrošača i ministarstva poljoprivrede i porodice.

Zelenima je takođe obećano pravo da predlože narednog nemačkog komesara EU posle izbora 2024. godine.

Podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana

Stranke koje će formirati novu nemačku vladu podržavaju otvaranje pregovora o pristupanju Albanije i Severne Makedonije Evropskoj uniji, nastavak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom i viznu liberalizaciju za Kosovo.

"Podržavamo proces pristupanja EU šest država regiona Zapadnog Balkana i za to nužne reforme za ispunjavanje svih kriterijuma iz Kopenhagena. U tom okviru jačamo civilno društvo i podržavamo dalje korake ka pristupanju EU", navodi se u koalicionom sporazumu.

U pasusu koji se odnosi na Zapadni Balkan dodaje se da "naredno mora da bude otvaranje prvih poglavlja u pristupnim pregovorima sa Albanijom i Severnom Makedonijom, usvajanje vizne liberalizacije sa Kosovom i nastavljanje pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom".

Tri stranke navode i da podržavaju dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije koji vodi EU i napore za trajni mir u Bosni i Hercegovini izgrađen na teritorijalnom integritetu i prevazilaženju etničkih podela.

Paralelno sa pristupnim pregovorima EU mora da poboljša sposobnost za prijem novih članica, dodaje se u koalicionom sporazumu od 177 stranica.

Izvor: Beta, EURACTIV.com

Foto: Beta/AP