Tenzije oko Ukrajine eskalirale su nakon što je Rusija od NATO zatražila "garancije" da se neće širiti dalje na istok, a šefovi diplomatija alijanse na sastanku sa kolegama iz Gruzije i Ukrajine, ponovili uveravanja da će se i te dve zemlje u budućnosti pridružiti NATO.

"Ukrajina i Gruzija su važni partneri NATO koji teže članstvu, a mi nastavljamo da podržavamo njihov suverentitet", izjavio je 1. decembra posle sastanka u letonskoj prestonici Rigi generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

To uveravanje usledilo je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin oštro upozorio NATO da ne raspoređuje vojnike i oružje u Ukrajini, rekavši da je to "crvena linija" za Moskvu i da će izazvati "snažan odgovor".

Putin je 1. decembra izjavio i da će Rusija tražiti garancije od Zapada da neće biti daljeg širenja NATO na istok ni razmeštanja oružja alijanse u blizini ruskih granica.

"U dijalogu sa SAD i njihovim saveznicima insistiraćemo na izradi konkretnih sporazuma koji bi isključili bilo kakvo dalje kretanje NATO na istok i razmeštanje sistema naoružanja koji nam prete iz neposredne blizine ruske teritorije", kazao je Putin.

Putin je rekao da Rusija ne traži za sebe nikakve specijalne pogodnosti i da shvata da bilo kakav sporazum mora da uzme u obzir kako njene, tako i interese članica NATO, ali je dodao "da se mora obezbediti mirna i bezbedna situacija koja je potrebna svima".

Upitan u Rigi o eventualnomo članstvu Ukrajine, Jens Stoltenberg je rekao da će o tome oduku doneti svih 30 članica alijanse, pod uslovom da ona ispuni ključne kriterijume, koji uključuju i reformu institucija i borbu protiv korupcije.   

"Rusija nema veto. Rusija nema pravo glasa. I Rusija nema pravo da stvara svoju sferu uticaja, u pokušaju da kontroliše svoje susede", rekao je Stoltenberg.

"Oni (Rusija) pokušavaju ponovo da stvore neku vrstu mirenja sa tim da Rusija ima pravo da kontroliše šta njeni susedi rade, ili ne rade", rekao je Stoltenberg, dodajući: "Mislim da to više govori o Rusiji nego o NATO".

"Ideja da podrška NATO nekoj suverenoj državi predstavlja provokaciju je naprosto pogrešna. To je izraz poštovanja suvereniteta i volje ukrajinskog naroda", rekao je Stoltenberg dodao da je Ukrajina nezavisna država čije granice moraju biti bezbedne i za susede nepovredive.

"Ne želimo povratak u vreme kada su države bile ograničene sferama uticaja supersila", rekao je Stoltenberg.

Šef ukrajinske diplomatije Dmitri Kuleba rekao je u Rigi da je pozvao NATO da pripremi ekonomske sankcije protiv Rusije da bi, ako bude potrebno, odvratile eventualnu rusku invaziju na njegovu zemlju.

"Pozivamo saveznike da se pridruže Ukrajini u sastavljanju paketa za odvraćanje", rekao je Kuleba po dolasku u Rigu, precizirajući da bi se paket sastojao od ekonomskih sankcija "za najgori scenario" i intenzivnije vojne saradnje NATO i Ukrajine.

Stoltenberg je i u Rigi ponovio da bi eventualna agresija na Ukrajinu Rusiju "skupo koštala" i imala ozbiljne političke i ekonomske posledice za Moskvu.

I američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je važno da Rusija to shvati i dodao da će SAD osigurati da Ukrajina ima sredstva da se brani.

"Ne znamo dali je Putin doneo odluku o invaziji Ukrajine", ali ako to učini, "bićemo spremni da delujemo" teškim ekonomskim sankcijama i drugim merama, rekao je Blinken u Rigi.

"Videli smo taj scenario i ranije, 2004. kada je Rusija izvršila invaziju Ukrajine, i tada su kao i sada znača povećali broj svojih vojnih snaga blizu granice", rekao je Blinken.

On je dodao da je Rusija i tada "intenzivirala kampanju dezinformacija da je Ukrajina agresor, kako bi opravdala unapred planiranu vojnu akciju".

Blinken  2. decmbra u Stokholmu treba da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Stoltenberg: I na Zapadnom Balkanu rastu tenzije

Jens Stoltenberg se u Rigi osvrnuo i na situaciju na Zapadnom Balkanu i ocenio da je u poslednje vreme u regionu viđen porast tenzija uključujući na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Videli smo porast tenzija, sa agresivnijom retorikom i zastojem u reformama kao i upliv stranih aktera koji rade na potkopavanju napretka, rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je rekao da je Zapadni Balkan važan region za NATO i EU i da sada prisustvuju zabrinjavajućem razvoju situacije, da ih brine retorika podele u Bosni i Hercegovini i da i dalje postoje tenzije između Beograda i Prištine.

"NATO će nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju u regionu", rekao je Stoltenberg i dodao da su se učesnici sastanka saglasili o značaju prisustva NATO u regionu, uključujući misiju Kfor na Kosovu i kancelarija Alijanse u Sarajevu i Beogradu.

Rekao je da saradnja NATO sa Evropskom unijom ostaje od suštinskog značaja i da će nastaviti da rade zajedno na očuvanju stabilnosti i podršci reformama.

Stoltenberg je rekao da NATO čvrsto podržava integritet BiH i ukazao da je 1990-ih NATO otišao u Bosnu i tamo "okončao brutalni etnički rat".

"Od tada NATO je bio u Bosni radeći blisko sa Evropskom unijom", rekao je on.

Prema njegovim rečima, NATO je zabrinut zbog "vrlo agresivne retorike" Milorada Dodika koja "podriva Dejtonski sporazum i napore za izgradnju stabilne, multietničke" BiH.

"NATO će nastaviti da pruža podršku sa izgradnjom kapaciteta i primenom reformi", rekao je Stoltenberg.

Rekao je da su jedna od malobrojnih multietničkih institucija u BiH oružane snage, da su one priča uspeha za NATO, koji je pomogao da se one izgrade i obuče kao multietnička institucija.

"Učinićemo sve što možemo da sprečimo bilo šta što bi moglo to da podrije, zato što su nam potrebne multietničke institucije, državne institucije, uključujući oružane snage. Tako ćemo biti usmereni i nastaviti da radimo sa BiH," rekao je Stoltenberg.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken poručio je da "SAD ostaju čvrsto posvećene suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine" i pozvao vođe BiH da rade na konsenzusu radi dobrobiti svojih gradjana.

"Vođe Bosne i Hercegovine treba da se odreknu vođenja riskantne politike i izgrade konsenzus da osiguraju bolju budućnost za sve svoje građane", napisao je Blinken na Tviteru posle sastanka u Rigi.

Izvor:  EURACTIV.com, Beta

Foto: NATO