Evropsko stanovništvo ubrzano stari, a novčane mere za podsticanje rađanja ne daju očekivane rezultate, rekla je regionalna direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za istočnu Evropu i centralnu Aziju, Alana Armitaž, ocenivši da na demografske promene treba odgovoriti sveobuhvatnim politikama koje se bave socijalnim, ekonomskim, političkim faktorima.

"Evropa se nalazi usred demografske tranzicije sa dalekosežnim posledicama", navela je Armitaž ali je istakla da te promene ne treba posmatrati kao krizu nego kao "priliku da se izgrade inkluzivnija, različitija i, na kraju krajeva, jača i prosperitetnija društva".

U autroskom tekstu objavljenom na sajtu regionalne kancelarije UNFPA, Armitaž je navela da je danas svaki četvrti Evropljanin stariji od 60 godina i da će do 2050. više od trećine evropskog stanovništva biti u toj starosnoj grupi.

"Neke populacije su počele da se smanjuju. To se najviše dešava u centralnoj i istočnoj Evropi, gde su stope fertiliteta posebno niske, mnogi odlaze iz zemlje zbog posla a vlade ne mogu, ili ne žele, da privuku migrante", navela je Armitaž.

Iako se te demografske promene često predstavljaju kao kriza, Armitaž navodi da su osnovni faktori koji ih pokreću na mnoge načine "razlozi za slavlje".

"Stanovništvo stari jer su ljudi zdraviji i žive duže. Stope fertiliteta su niže jer, između ostalog, žene imaju veće pravo glasa, više izbora i mogućnosti. Broj stanovnika se smanjuje u nekiim mestima jer ljudi imaju veću slobodu izbora gde žele da žive i rade", objasnila je Armitaž.

Ipak, dodala je, suočavanje s posledicama demografskih promena nije lako.

Sve manje radno sposobnih ljudi mora da obezbedi sve više starijih osoba, socijalni sistemi su pod ogromnim pritiskom, a održavanje infrastrukture i usluga u retko naseljenim seoskim područjima postaje skupo.

Potrebna su rešenja za te izazove, rekla je Armitaž, dodajući da postoji sve veći konsenzus o tome šta daje rezultate u suočavanju s posledicama demografskih promena, a šta ne.

"Najveći fokus, posebno u istočnoj Evropi, usmeren je na podizanje stope fertiliteta, a vlade finansijskim podsticajima pokušavaju da ohrabre ljude da imaju više dece. Dokazi koje imamo sugerišu da to ne funkcioniše baš dobro", navela je Armitaž.

Takve mere mogu privremeno da dovedu do povećanja nataliteta, ali se broj dece koje žene rađaju "jedva menja", a čak i tamo gde poraste stopa fertiliteta, promena je mala.

"Nijedna zemlja u Evropi, čak ni one koje izdvajaju najveći procenat BDP-a za podršku porodici, nije ni blizu stope koja bi osigurala stabilizaciju populacije, a kamoli njen rast", navela je Armitaž.

Ona je istakla da to ne znači da podrška porodicama nije dobra već naprotiv, da su pamente mere koje olakšavaju mladim ljudima da zasnuju porodicu od suštinskog značaja da bi im se omogućilo da imaju koliko žele dece.

To zahteva uklanjanje mnogih prepreka sa kojima se ljudi suočavaju kada odlučuju da li će imati decu, rekla je Armitaž navodeći kao primere ekonomsku nesigurnost, visoke  cene smeštaja, neplodnost, nedostatak pristupačne brige o deci i očekivanje od žena da žrtvuju svoje karijere i same nose teret brige o deci.

"Ono što funkcioniše u suočavanju s demografskim promenama je sastavljanje sveobuhvatnog paketa politika koje su usredsređene na ljude i čvrsto zasnovane na dokazima i koje se bave mnogim socijalnim, ekonomskim, političkim i kulturnim faktorima koji utiču na odluke i izbore ljudi o njihovim životima i budućnosti", istakla je Armitaž.

Ako se to uradi kako treba, dodala je, demografska promena može da otvori prilike za inovacije koje će omogućiti prosperitetniju budućnost.

"U centralnoj i istočnoj Evropi, mesta kao što su Kluž u Rumuniji ili Beograd u Srbiji, postala su glavna središta za tehnološku industriju, privlačeći talente u zemlji i iz inostranstva", navela je Armitaž.

Dodala je da se zbog pandemije kovida-19 migranti vraćaju kući donoseći sa sobom veštine i znanja, a da sela ponovo oživljavaju jer "digitalni nomadi" traže zelenije okruženje i porodični život bez stresa.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: eeca.unfpa.org