Pravni savetnik najvišeg suda EU smatra da treba odbaciti pravne postupke Budimpešte i Varšave pokrenute zbog zakona EU koji povezuje isplatu novca Unije sa poštovanjem standarda vladavine prava.

Argumenti Mađarske i Poljske protiv tzv. režima uslovljavanja u zaštiti budžeta EU, usvojenog pre godinu dana u sklopu kompromisa 27 lidera EU, nisu uspeli da ubede glavnog pravnog savetnika Manuela Kamposa Sančes-Bordonu.

Mehanizam po kome zemlje koje imaju sistemske probleme u vladavini prava mogu da izgube pristup EU fondovima predstavljao je glavnu prepreku u pregovorima o "istorijskom" budžetu EU od 1,8 hiljada milijardi evra krajem 2020. Deo tog novca namenjen je za pomoć ekonomskom oporavku posle pandemije.

Kompromis evrpskih lidera predviđao je da Mađarska i Poljska odblokiraju budžet ali je uključivao i odredbu prema kojoj te zemlje mogu da se obrate Evropskom sudu pravde (ECJ) da presudi da li je mehanizam o uslovljavanju novca u skladu sa Ugovorima EU.

U mišljenju pravnog savetnika ECJ, koje nije obavezujuće ali ga sud veoma često sledi u presudama, navodi se da argumenti Mađarske i Poljske nisu ubedljivi.

Prema mišljenju tog pravnog stručnjaka, član Ugovora EU na koji se oslanjalo kod donošenja uredbe ispravno je izabran jer zahteva "dovoljno direktnu vezu" između budžeta i kršenja vladavine prava i kao takav "predstavlja finansijsko pravilo".

Glavni savetnik je takođe odbacio argumente da mehanizam "novac u zamenu za vladavinu prava" predstavlja način da se uvedu sankcije slične onima iz člana 7 gde, u krajnjem slučaju, članice EU koje krše vrednosti bloka mogu da izgube pravo glasa ako se s tim svi jednoglasno slože, ali sa "labavijim" proceduralnim zahtevima.

I Mađarska i Poljska su već godina u procesu po članu 7 ali je ta u velikoj meri politička procedura "zaglavljena" u Savetu.

Kampos Sančes-Bordona je rekao da je zakon o uslovljavanju u saglasnosti sa Ugovorima EU jer je konkretniji i nastoji da zaštiti jednu od vrednosti "koja utiče na upravljanje budžetom".

Na kraju, pravni savetnik je odbacio navode da je "kršenje principa vladavine prava" previše nejasno.

On je ukazao na sedam principa u uredbi, kao i indikativnu listu onoga što bi moglo da predstavlja kršenje, zaključivši da su zadovoljeni "minimalni uslovi jasnoće, preciznosti i predvidljivosti koje zahteva princip pravne sigurnosti".

Očekuje se da Sud donese presudu u ovom slučaju početkom 2022.

Inače, EK je pre godinu dana u sklopu kompromisa obećala da neće aktivirati proceduru protiv neke zemlje dok ne postavi smernice kojima se reguliše njena upotreba, kao i da će sačekati ishod sudskog spora.

Komisija je 19. novembra u skladu sa uredbom o uslovljavanju poslala pisma sa informacijom, u koja je imao uvid EURACTIV, a u kojima od Varšave i Budimpešte traži da objasne probleme u javnim nabavkama, neefikasno krivično gonjenje, kao i probleme u nezavisnosti pravosuđa i praćenju EU presuda.

Budimpešta i Varšava imaju dva meseca da odgovore a rok će se verovatno "poklopiti" sa presudom ECJ.

U međuvremenu su brojni nezadovoljni evroposlanici protiv EK pokrenuli postupak, "slab" prema mišljenju pravnih stručnjaka, zbog "nečinjenja".

Izvor: EURACTIV.com

Foto: ECJ