Ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer položio je 6. decembra zakletvu kao novi kancelar Austrije pred šefom države Aleksanderom Van der Belenom.

Nehamerovo stupanje na funkciju šefa vlade trebalo bi da okonča krizu izazvanu ostavkom donedavnog kancelara Sebastijana Kurca i njegovim povlačenjem iz politike.

Odluku o nominaciji Nehamera za kancelara doneo je vrh konzervativne Austrijske narodne partije (OVP), čiji je bivši lider Kurc, suočen sa optužbama za korupciju, prvo u oktobru podneo ostavku na mesto kancelara a zatimo objavio i da se potpuno povlači iz politike.

Posle ostavke Kurca, dužnost šefa vlade je nepuna dva meseca obavljao šef diplomatije Aleksander Šalenberg. Ostavku u vladi su, sledeći primer Sebastijana Kurca, podneli i neki njegovi najbliži saradnici.

Kurc je 2. decembra objavio da se povlači iz politike, a samo par sati kasnije i kancelar Šalenberg se povukao sa čela vlade, rekavši da ista osoba treba da obavlja funkcije kancelara i lidera najveće stranke u zemlji.

Nehamer je već preuzeo dužnost predsednika OVP. On je četvrti austrijski kancelar koji je položio zakletvu od 2017. godine, što je posledica niza skandala i kontroverzi vezanih za vladu koju je predvodila naroda partija.

Pored Nehamera, na dužnost će stupiti i četvoro novih ministara - spoljnih i unutrašnjih poslova, finansija i obrazovanja. Resor spoljnih poslova ponovo će preuzeti Aleksander Šalenberg, a ministar policije biće Gerhard Karner, bliski saradnik Karla Nehamera.

Nehamer (49), koji je u mladosti bio profesionalni vojnik, važi za političara za znatno tvrđim stavovima od Kurca.

Poznat je po rigoroznim stavovima po pitanju ilegalnih migracija. Često je kritikovao migrantsku politiku Evropske unije kao previše liberalnu.

Takođe ima veoma oštar stav prema potencijalnim islamistima, iako se u vreme terorističkog napada u Beču u novembru 2020. i sam našao na meti kritike da kao ministar policije nije dovoljno pažnje poklonio kradibilnim dojavama da se tako nešto priprema.

Bio je odgovoran i za sprovođenje mera ograničenja radi suzbijanja korona virusa.

Uprkos rekonstrukciji vlade, austrijski Zeleni, koji sa konzervaticima dele vlast, najavili su da će ostati sa njima u koaliciji.

Šefica poslaničke grupe Zelenih Zigrid Maurer rekla je da prevremeni izbori "za sada nisu opcija". Ona je naglasila i da Zeleni imaju dobre polazne osnove za saradnju sa novim kancelarom.  

I lider Zelenih, vicekancelar Verner Kegler, ranije je pozitivno ocenio mogućnost da Nehamer postane kancelar, rekavši da bi mogli da sarađuju.

Međutim, razlog za takav stav mogla bi da budu i sondiranja javnog mnjenja, koja pokazuju da bi Austrijanci, ako bi sada bili izbori, mogli da se opredele za vladu predvođenu opozicionim socijaldemokratama (SPO).

Mnogi to porede sa situacijom u Nemačkoj, gde je posle septembarskih izbora formirana takozvana "semafor" koalicija, nazvana tako po partijskim bojama socijaldemokrata, Zelenih i liberala.

Tako ankete pokazuju da bi Kurcova OVP, koja je na izborima 2019. godine osvojila 37,5% glasova, ako bi sada bili održani izbori osvojila 23,3%, što bi bio najlošiji rezultat te stranke desnog centra od njenog osnivanja 1945.

U anketama u ovom trenutku, sa 25,6%, najbolje prolaze socijaldemokrate, koje su 2019. osvojile 21,2% glasova.



Na trećem mestu sa 20,2% je desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), koja je dugo bila koalicioni partner narodnjaka, i koja je i 2019. bila treća po snazi sa 16,2% glasova.  

Zeleni su takođe pali za jedan odsto, na 12,9%. Na popularnosti je dobila liberalna partija NEOS, koja bi osvojila 11,2%.

Iako i OVP i Zeleni deluju odlučno da očuvaju koaliciju, ako bi ipak došlo do prevremenih izbora i do formiranja neke vladajuće kolicije oko socijaldemokrata, vladu bi verovatno predvodila njihova predsednica Pamela Rendi-Vagner, koja bi tako postala druga kancelarka u istoriji Austrije posle Brigite Birlajn.

Izvor: EURACTIV.com, Beta

Foto: MInistarstvo unutrašnjih poslova Austrije, EURACTIV