Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na "ponovni angažman" EU na Zapadnom Balkanu zbog tenzija koje se tamo javljaju i "mešanja regionalnih sila" koje pokušavaju da destabilizuju Evropu. Makron je najavio održavanje evropske konferencije posvećene Zapadnom Balkanu u junu u okviru francuskog predsedavanja Unijom.

"Ovaj region je danas pogođen novim tenzijama. Istorija se tamo ponavlja, tragedija takođe ponekad", rekao je francuski predsednik 9. decembra u Jelisejskoj palati izlažući prioritete francuskog predsedavanja EU u prvoj polovini 2022.

"Mi danas imamo posebnu odgovornost prema Zapadnom Balkanu, mi tu treba da vodimo politiku ponovnog angažovanja ali takođe investicija da bi podržali ekonomsku integraciju tog regiona... i takođe da bi se borili protiv mešanja, manipulacija od strane više regionalnih sila koje nastoje preko Balkana da destabilizuju Evropu", rekao je Makron, a prenela agencija Frans pres.

"Verujem da je ovaj posao koji je politički i ekonomski posao prema Zapadnom Balkanu pravi plan suvereniteta za našu Evropu, jer ne možemo graditi Evropu mira za narednih 50 godina ako dozvolimo da Zapadni Balkan ostane u situaciji u kojoj je danas", upozorio je Makron.

On je apelovao na to da se "razjasni evropska perspektiva" zemalja Zapadnog Balkana blokiranih godinama u predvorju Evropske unije.

U oktobru su na samitu u Sloveniji vođe Evropske unije ponovo potvrdile svoju podršku ulasku Zapadnog Balkana u EU ali su odbili da preciziraju rokove, tražeći više reformi i rešavanje istorijskih sukoba.

Francuska će od 1. januara 2022. preuzeti od Slovenije šestomesečno predsedavanje EU. Moto tog predsedavanja biće "Oporavak, snaga, pripadnost", a poslednja reč ukazuje na ideju jačanja evropskog identiteta  i osećaja pripadnosti EU.

Predstavljajući glavne prioritete tog predsedavanja, Makron je rekao da želi da izgradi "Evropu snažnu u svetu, potpuno suverenu, sa slobodom izbora, koja će biti gospodar svoje sudbine".

"Mnogi bi voleli da se oslanjaju samo na jednu državu. Države su naša snaga, naš ponos, ali evropsko jedinstvo je ono nepohodno što ih dopunjuje", rekao je Makron.

On je rekao da će francusko predsedništvo raditi na promovisanju evropskog modela rasta, koji će dozvoliti bloku od 27 zemalja da generiše bogatstvo i radna mesta a da istovremeno očuva visoke socijalne i klimatske standarde.

Makron je predložio da se preispita dosadašnji evropski budžetski okvir po kriterijumima Mastrihta, i ocenio da je prevaziđeno pitanje da li treba zadržati propis da budžetski deficit ne sme preći tri odsto.

Sa izbijanjem pandemije kovida Evropljani su suspendovali primenu budžetskih pravila i treba da se pripreme da se vrate propisima koji će dozvoliti uklapanje ekonomija, ali da se istovremeno ne ponašaju kao da se ništa nije dogodilo, ocenio je on.

Makron je rekao i da želi reformu šengenske zone kako bi Evropa mogla da zaštiti svoje granice u migrantskih krizama.

Njegova ideja je da se uspostavi političko upravljanje Šengenom putem redovnih sastanaka evropskih ministara zaduženih za to pitanja, kao i solidarnim mehanizmima podrške u slučaju krize na granici neke zemlje članice.

On najavio i da će sa evropskim liderima razgovarati o tome kako da EU "postane sposobnija da štiti svoje spoljne granice".

Francuski predsednik se takođe založio za evropski strateški suverenitet.

"Ovaj koncept koji je izgledao nezamisliv pre četiri godine dozvoljava da se učvrsti da mi Evropljani, bilo da jesmo ili nismo članovi NATO, imamo zajedničke pretnje i zajedničke ciljeve", rekao je Makron.

On se zauzeo za "snažniju i efikasniju evropsku odbranu" koja bi doprinosila transatlantskoj i globalnoj bezbednosti i bila komplementarna sa NATO.

Najavio je niz samita u prvoj polovini iduće godine oko odbrambenih politika EU i odnosa Unije sa Zapadnim Balkanom i Afrikom.

Rekao je da će 17. i 18. februara u Briselu održati samit EU i Afričke unije, sa ciljem da se prodube odnosi između dva kontinenta.

Makron je pozvao britansku vladu da radi u dobroj veri sa Francuskom na pitanjima oko kojih postoje neslaganja, kao što su ribarenje, upravljanje migracijama i saradnja u oblasti odbrane.

Kao odgovoror revizionistima, Makron je izrazio nameru da u junu 2022. inicira veliki posao sastavljanja istorije starog kontinenta što bi omogućilo da se izrade jedinstvena istorija i istoriografija Evrope.

"Živimo u političkom trenutku u Evropi gde se uvrežio revizionizam u više zemalja, i koriste ga sile koje hoće da dovedu u pitanje naše vrednosti, našu istoriju", rekao je Makron.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP