Evropska komisija predstavila je predlog zakona koji treba da omogući realizaciju ambicioznog plana uvođenja globalnog minimalnog poreza za multinacionalne kompanije i spreči utaju poreza pomoću fiktivnih firmi i poreskih rajeva.

Cilj globalne poreske reforme, koju je pokrenula Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u prvom redu da se obezbedi pravedno oporezivanje privrednih giganata bez obzira na to gde im je sedište i da se spreči selidba profita preduzeća u poreske rajeve.

Plan je u junu ove godine podržalo 130 zemalja, koja čine više od 90% globalnog BDP-a, i on bi trebalo da modernizuje celo stoleće star međunarodni sistem oporezivanja koji više ne odgovara globalizovanoj i digitalizovanoj privredi 21. veka.

Evropska komisija saopštila je 22. decembra da je ona globalni predvodnik u toj reformi. Prema zakonu koji je predložila, kompanije sa godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra će najkasnije od 2023. godine nezavisno od toga gde im je sedište, plaćati porez od najmanje 15%.

Ukoliko neko preduzeće preko svoje filijale u inostranstvu plaća manji porez, matična država će imati pravo da naplati ostatak.

Komisija je najavila da će sledeće godine biti konkretizovan i deo poreske reforme koji se odnosi na međunarodne digitalne koncerne, poput Fejsbuka, koji neće biti oporezovani samo u matičnoj državi, nego i tamo gde stvarno posluju i zarađuju.

Kako se navodi u saopštenju, kamen temeljac pravednog oporezivanja je transparentnost, i zbog toga će biti uvedena i nova regulativa koja će pojačati proveru da bi se sprečila utaja poreza pomoću fiktivnih kompanija.

Reč je o kompanijama registrovanim u zemljama sa blagim poreskim zakonodavstvom, koje u stvari posluju negde drugde. Takve firme u zemlji u kojoj su prijavljene imaju samo fiktivno sedište i adresu, ali plaćaju poreze po njenom zakonodavstvu.

U Evropskoj uniji se takvim poreskim rajem smatra Luksemburg.

Novi sistem za identifikaciju lažnih kompanija, koje se sastoje samo od "poštanskog sandučića" obuhvatiće proveru da li je veći deo njihovih prihoda pasivan, odnosno da li se sastoji od dividendi, kamata, obveznica i slično.

Sledeći kriterijum biće da li ta kompanija obavlja veće prekogranične transakcije, i konačno da da li su njen menadžment i administracija stvarno u mestu koje je prijavljeno kao sedište.

Ukoliko neko preduzeće ispunjava makar jedan od tri kriterijuma, pretpostaviće se da je reč o fiktivnoj firmi i ona neće moći da uživa poreske podogodnosti čiji je cilj da podrže pravu privrednu aktivnost.

"Iako kompanije 'ljušture' mogu da budu korisne u komercijalnom i poslovnom smislu, neke međunardone grupe i individue zloupotrebljavaju ih za agresivno planiranje i utaju poreza. Profit nekih biznisa direktno teče u fiktivne entitete ili u nadležnost zakonodavstava koja uopšte nemaju, ili imaju veoma niske poreze. Slično, pojedinci koriste fiktivne firme kako bi od poreza prikrili imovinu ili nekretnine, bilo u svojoj zemlji ili u zemlji u kojoj se nalazi imovina", navela je Evropska komisija.

Ukoliko predlog Evropske komisije bude prihvaćen, a treba da se saglase sve zemlje članice, takve kompanije bi od 2024. godine porez plaćale tamo gde stvarno posluju i zarađuju, a ne u poreskom raju u kojem su registrovane.

Potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da fiktivne kompanije pružaju kriminalcima laku mogućnost izbegavanja poreskih obaveza. "Videli smo tokom godina previše skandala koji su proistekli iz zloupotrebe fiktivnih kompanija. One nanose štetu privredi i društvu kao celini i ujedno nameću nepravedno poresko opterećenje evropskim poreskim obveznicima", rekao je Dombrovskis.

On je cenio da EU tim predlogom kreće u novu fazu "dugotrajne borbe protiv poreskih zloupotreba i za veću korporativnu transparentnost.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay