Nova studija objavljena u naučnom časopisu Lanset pokazuje da je većina kliničkih ispitivanja o kovidu-19 u Evropi bila previše mala i bez značajnih rezultata. Prema mišljenju jednog od autora studije, to je pokazalo kako je svet podbacio u odgovoru na pandemiju u pogledu kliničkih istraživanja.

U članku se navodi da su ispitivanja bila veoma fragmentisana sa malo međunarodne saradnje. Ugovaranje, regulatorne prepreke i konkurencija sa nacionalnim ispitivanjima su takođe bili veliki izazovi u Evropskoj uniji.

Usled svih tih faktora, do oktobra 2021. je samo nekoliko studija dalo rezultate sa potrebnim nivoom dokaza za formulisanje međunarodnih smernica za lečenje od kovida-19.

Jedan od autora studije i profesor medicinske mikrobiologije na Univerzitetu u Antverpenu Herman Gusens izjavio je za EURACTIV da su stručnjaci "mnogo godina" radili na pripremi Evrope za narednu pandemiju u smislu kako organizovati klinička istraživanja.

Ali uprkos tome što je "sve bilo na svom mestu", nisu uspeli zbog nedostatka političkog vođstva.

"Svet je podbacio u smislu odgovora kliničkog istraživanja, posebno tokom prvog talasa. Nije bilo vođstva na globalnom nivou, nije bilo vođstva u Evropskoj uniji", rekao je Gusens.

Početkom 2020. pokrenuto je više inicijativa za procenu potencijalnog tretmana za kovid-19, što je dovelo da "izuzetno fragmentisane slike ispitivanja sa malo međunarodne saradnje", navodi se u članku objavljenom 22. decembra.

Prema podacima iz projekta za praćenje kliničkih ispitivanja TrialsTracker, do 8. novembra 2020. bilo je više od 6.400 kliničkih studija o kovidu-19. Pregledom više od 2.000 registrovanih ispitivanja lečenja kovida utvrđeno je da je 95% bilo neadekvatno osmišljeno da bi dalo odgovore koji se mogu primeniti u praksi.

"U svetu je sprovedeno hiljade i hiljade ispitivanja koja nisu završena", rekao je Gusens.

"Mnogo istraživača se borilo za ispitivanja za pacijente, a stotine, čak i hiljade ispitivanja je sprovedeno bez dovoljno moći da se dođe značajnih zaključaka", dodao je Gusens.

Konkurencija među bolnicama i kliničkim istraživačima samo je deo priče.

"Ono što je frustrirajuće je nedostatak saradnje među članicama i izostanak podrške ministara zdravlja", kazao je Gusens.

Pored podrške ministarstava zdravlja, dodao je, potrebne su strukture i partnerstva u EU koja će olakšati određivanje prioriteta kliničkih istraživanja.

Gusens je istakao da priprema za narednu pandemiju mora sada da počne.

"Moramo sada da delujemo jer ako nemamo kliničke dokaze za korišćenje određenih lekova, pacijenti će umirati", rekao je Gusens.

On predlaže osnivanje evropskog tela za klinička istraživanja pandemije koje bi nadgledalo pripremu za pandemiju, odgovor kliničkih istraživanja i davalo prioritet kliničkim studijama.

To telo bi dobijalno savete od panevropskog odbora kliničkih istraživača sa iskustvom u sprovođenju ispitivanja u teškim uslovima, kao što je pandemija, navodi se u članku.

Dodaje se i da je potrebno da postoji mehanizam za brzo obezbeđivanje sredstava za sprovođenje kliničkih ispitivanja.

"Moramo da investiramo u mrežu kliničkih ispitivanja, da izgradimo infrastrukture i platforme za klinička ispitivanja", navodi se u tekstu.

Evropska komisija je u septembru osnovala Agenciju za spremnost i odgovor na zdravstvene krize (HERA) za sprečavanje, otkrivanje i brzi odgovor na zdravstvene krize.

To telo treba da postane potpuno opereativno početkom 2022. i očekuje se da će obezbediti platformu za razvoj saradnje zemalja članica i finansijska sredstva tokom budućih pandemija.

Gusens je naglasio važnost međunarodne saradanje.

"Evropa ne može sama to da uradi. Zato naša kliniča istraživanja i mreža kliničkih ispitivanja moraju da budu ugrađena u globalni odgovor", rekao je Gusens.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com